Čega se sećamo iz ranog detinjstva?

Povezane objave

• Neobični znakovi hiperkinetičkoj poremećaja kod dece 02/02
• Deca na društvenim mrežama: Kada je pravo vreme? 08/10
• Napravite sami organizator školskog pribora! (VIDEO) 04/12

Iako se ne može tačno utvrditi koja su prva sećanja i kada počinjemo da pamtimo, ipak postoji dokaz da se neke stvari nikada ne zaboravljaju, čak i ako pripadaju najranijem detinjstvu.

Ono čega ćemo se uvek sećati, a što nam je uspomena od malena, jeste nekoliko upečatljivih događaja, osećanja, osoba ili nešto tome slično.

Iako je sve to individualno i različito za svakoga, ipak postoje neke zajedničke uspomene za sve nas, zato pazite kakve uspomene stiče vaše dete!

Od kuće do škole

Možda ne možemo da se setimo svog prvog dana u školi ili obdaništu – jer je to ipak bilo preintenzivno iskustvo, a možda i traumatično – ipak nešto ne možemo zaboraviti, a to je odlazak u školu, put do te zgrade, pakovanje knjiga, razgovori koji su usput vođeni sa roditeljima, bakom ili dekom – koji su nas u početku vodili u školu.

Upravo zato je važno odlazak u školu decu učiniti što prijatnijim i zabavnijim – jer će oni, kao i mi, zauvek to pamtiti. Iskoristite put do škole da pričate o školi, onome što ih očekuje tamo, obavezama i slično, kako bi dete bilo što bolje pripremljeno i kako bi se izbegla trauma i stres koji su često vezani za početak školovanja.

Okruženje

Čak i u najranijem periodu, deca su sposobna da do detalja opišu svoju kuću, stan, sobu ili parke u koji idu, drveće koje se tamo nalazi, zgrade koje ga okružuju… Isto tako, sećaju se i događaja ili situacija u kojima su se našli i o svemu tome pričaju međusobno.

Upravo su to neke od prvih i najdužih uspomena, a neretko su povezane sa nekim prirodnim, vremenskim nepogodama ili neprijatnim sitacijama, kao što je prva tuča. Na ovaj način deca pamte i međusobno vežu emocije i događaje kojih se kasnije dugo sećaju.

Slobodno vreme

Srećna deca su ona deca koja imaju svoju slobodu – u granicama u kojima ih roditelji ipak mogu da ih kontrolišu i pripaze na pravi način. Za njih je sloboda da odaberu šta će da rade tokom svog slobodnog vremena, na koji način će se igrati, šta će raditi, gde će ići, sa kim će se igrati…

Često su najupečatljivija sećenja kod dece upravo vezana za neku fizičku aktivnost, ali na onu koju su oni sami odabrali i u kojoj su, prema njihovom mišljenju, zaista bili dobri. Tako da se najčešće pamte skakanja, trčanja, vožnje biciklom, plivanja i slično.

Potrudite se da priuštite deci upravo ovo – slobodu, kako bi oni uspeli da steknu lepe uspomene koje će pamtiti do kraja života.

Pobeda ili uspeh

Još jedna od najdugotrajnijih uspomena je ona koja je vezana za neki uspeh ili pobedu u ranom detinjstvu. Kada dete oseti da je u nečemu bolji od drugih i da je iznad proseka, a ne kao sva druga deca, on ovaj osećaj pamti i traži ga kasnije u drugim stvarima do kojih mu je stalo.

Nije doboro dete učiti da je pobeda najvažnija, niti da je trenutni uspeh sve čemu bi trebalo da teži, ali potrebudite se da mu omogućite da se zbog nečega oseća kao pobednik i da nauči šta je potrebno kako bi se postigao istitnski uspeh.

U početku možete svom detetu omogućiti da oseti čari uspeha tako što će složiti sve kockice “kako treba”, a kasnije će mu biti potrebna pomoć oko traženja onoga u čemu je dobar – što za njih nekad može biti zaista teško.

Voljeni ljudi

U pamćenju nam ostaju svi oni ljudi koje smo voleli i koji su nas voleli kada smo bili deca. Obratite pažnju na to koliko ljudi u okruženju vašeg deteta može da bude deo njegovih uspomena kasnije.

Ukoliko želite da znate do koga je vašem detetu stalo – samo pogledajte njegove crteže. Često su na crtežima dece u ranom detinjstvu upravo bake i deke, bliska rodbina ili komšije sa kojima se u zaista dobrom i veoma prijateljskom odnosu.

Mlađa deca i bebe

Kao što su veoma važne odrasle osobe koje su nas okruživale tokom našeg detinjstva, tako su važne i mlađe osobe pored kojih smo rasli i od kojih smo bili stariji. Upravo te osobe imaju posebno mesto u našim uspomenama i tačno se sećamo kada su prohodali, progovorili, kako su se ponašali, kako smo se igrali, kako smo ih čuvali i slično.

Svako dete ima potrebu da provodi vreme sa mlađima od sebe, što je i veoma korisno. Na ovaj način dete uči da se ponaša odgovorno, da obraća pažnju na okolinu, a tako što pamti vreme provedeno sa mlađim bratom ili sestrom, rođakom i slično, ovaj način ponašanja prema mlađima od sebe čuva za ceo život.

Putovanja

Deca čest primećuju detalje koji odraslima izmiču, pa su tako i slike ili situacije koje deca pamte često drugačije od onih koje odrasli imaju o nekom putovanju, događaju… Još jedno od čestih prvih i najstarijih sećanja jesu putovanja i odlazak na različita mesta.

Iako možda ne možete da se setite gde ste bili sa porodicom kada ste bili jako mali, sigurno je da pamtite neke veoma zanimljive detalje, kao što su: izgled hotelske sobe ili kreveta, boje suncobrana koji ste nosili na plažu, ljudi koji su se kupali u moru pored vas, gde ste kupili gumenu loptu…