Ljudske rase i njihove karakteristike

27/09/2018, 12:01

Ljudske rase i njihove karakteristike

Iako svi pripadamo istoj skupini, biološkoj vrsti Homosapiens, međusobno se razlikujemo.

Ljudska vrsta broji četiri osnovne rase: kavkazoidnu, mongoloidnu, australoidnu i negroidnu.

Ljudska vrsta i njene rase

Svaka od navedenih rasa može da se podeli u populacije.

Kavkazoidnu rasu karakteriše populacija svetle puti i u nju se ubraja većina autohtonih stanovnika Evrope, severne Afrike, Srednjeg Istoka i Indije.

I mongoloidnu rasu karakterišu ljudi svetle puti ali malo drugačijih crta lica. U tu grupu se ubrajaju Kinezi, Eskimi, Japanci, Korejci i Indijanci.

Tipični australoid ima tamnu kožu. Među njih ubrajamo Aboridžine i mnoge ostrvljane Tihog okeana. Negroidi imaju tamnu kožu i jaču čeljust, šire nozdrve i ispupčene usne.

Ljudi su se konstantno širili iz Afrike ka Aziji i ostalim delovima sveta, pa su se i navikavali, odnosno prilagođavali različitim kulutrama i uslovima života. Prilagođavanje predaka raznim uslovima prouzrokovalo je postojanje današnjih rasnih skupina.

Koža, kosa i oči

Boju kože određuju tri glavna pigmenta: karoten (žuti), hemoglobin (crveni) i melanin (smeđi).

Melanin proizvode ćelije melanociti. Sve rase imaju podjednak broj melanocita, koji se razlikuju u veličini.

Kod negroida, melanociti su zbijeni u grupe, te proizvode veću količinu granula melanina. Reč je o posledici prilagođavanja na jako sunce i na vruće, suve predele. Naime, melanin apsorbuje ultraljubičaste zrake koji uzrokuju rak kože.

Ljudi svetle puti reaguju na prevelike doze ultraljubičastog zračenja pojačanom proizvodnjom melanina. Zbog toga koža na suncu potamni.

U delovima sveta gde je Sunčeva svetlost slabija, svetla koža teži ka propuštanju ultraljubičastog zračenja, jer je potrebno koži kako bi proizvodila vitamin D. Tamnoputi ljudi koji žive u hladnijim krajevima često pate od deformiteta kostiju, jer im nedostaje prirodno stvoreni vitamin D.

Od količine proizvedenog melanina zavisi i boja očiju i kose. Plava kosa i oči posledica su slabe pigmentacije, dok crna kosa i oči nastaju u slučajevima jake pigmentacije. Da li će kosa biti kovrdžava, talasasta ili ravna zavisi od tipa proteina u vlasi.

Većina negroida ima jaku i kovrdžavu crnu kosu i crne oči; većina australoida ima talasastu crnu kosu i smeđe oči, dok mongoloidi imaju ravnu kosu i svetlije ili tamnije smeđe oči. Kavkazoidi su najraznovrsnija rasa: kosa im može biti ravna, talasasta ili kovrdžava, plava, smeđa ili crna, a oči plave, zelene, sivkaste, smeđe ili crne boje.

Telo

Negroidi i australoidi po pravilu imaju izduženu lobanju.

Za stanovnike srednje i istočne Evrope, kao i za većinu mongoloida karakteristična je šira lobanja.

Najveći mozak imaju mongoloidi, a najmanji stanovnici južnopacifičkih ostrva. Poznata je činjenica da veličina mozga, ne određuje visinu inteligencije.

Ljudi koji žive u hladnijim podnebljima imaju čvrstu građu i kratke ruke i noge. Taj oblik tela smanjuje njegovu površinu i povećava debljinu potkožnog masnog tkiva, što doprinosi očuvanju telesne toplote. Prema tom pravilu, ljudi koji žive u tropskim uslovima su vitkiji i viši, što pospešuje gubljenje topline.

Klima i okruženje ne određuju samo boju ljudske kože i metode očuvanja topline, nego i oblik ljudskoga lica.

Naime, lice mongoloida se s vremenom spljoštilo, kako bi površina bila što manja i time se otežalo hlađenje tela. Takođe, arkade su se smanjile, a oči su okružili masni zaštitini jastučići.

Zanimljiv podatak je da prsti i mišići šake mongoloida funkcionišu na velikoj hladnoći, dok se prsti negroida i kavkazoida sasvim ukoče.

Povezane objave

27/09/2018, 12:01

Komentar(a)

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*