Najneobičnija drveća sveta

17/03/2020 16:57

Najneobičnija drveća sveta

  • Zmajevo krvavo drvo, Sokotra

Izolovano jemensko ostrvo Sokotra jedinstvena je prilika da uživate u neobičnoj šumi.

Ovo ostrvo dom je zmajevog drveća, koje izgleda kao da je staro hiljadama godinama. Imaju krošnje u obliku obrnutog kišobrana što im omogućuje da upiju svaku moguću kap kiše koja ovde retko pada. Ime je dobilo po smoli koja ima boju krvi, za koju se u 17. veku u Evropi verovalo da ima lekovita svojstva. Smola služi drveću da se zaštiti od štetočina i bolesti, a danas se koristi u spravljenju osveživača prostora i mirisa.

  • Baobab, južna Afrika

Drveće baobaba iz centralne južne Afrike izgleda kao da je zabijeno u zemlju naopačke – sa velikim korenjem, debelim i visokim stablima, ali malim i pufnastim krošnjama. Stabla su im poput sunđera, jer u njima skladište svu svoju vodu tokom kišnih perioda. Tokom sušnih perioda, slonovi cepaju koru drveta ne bi li se napili vode.

Baobab je rasprostanjen po južnoj Africi u državi Zimbabve i pokrajini Limpopo, a zaštitni je znak države Madagaskar u kojoj se nalazi i Bulevar baobabaa.

Poseban doživljaj baobaba je tokom noći, kada cvetaju. Njihov cvet ima miris mleka, što privlači šišmiše i galagije koji se hrane bogatim nektarom i tako pomažu razmnožavanju biljke.

  • Drvo kauri, Novi Zeland

Ovo ogromno drveće sa severnog ostrva Novog Zelanda može da naraste i do 45 metara. Izgledaju veličanstveno, sa šarenim stablima koji su neprekidno rasli hiljadama godinama i koji povremeno ispuštaju grumene smole.

Idilična slika trajala ovog kraja je sve do 19. veka kada je smola počela da se koristi za proizvodnju laka. Poput zlatne gorznice iz Amerike, krajem 19. veka u ovom delu sveta izbila je groznica za smolom. Preko 10.000 kopača iz tadašnjeg Britanskog carstva je dovedeno da kopaju i traže drveće sa najboljom smolom.

Danas, vlada Novog Zelanda se pametno ophodi prema ovom bogatstvu, uvevši porez izvoznicima smole radi saniranja predela. Sakuplja se samo ona smola koja sama padne, dok drveća ostaju nedirnuta.

  • Bela breza iz Finske

Očaravajuće bela boja kore ovog drveta i činjenica da se svetlost odbija o nju u zimskom periodu ostavlja bez daha. 

Kao  i druga drveća, bela breza živi u simbiozi sa gljivama. Gljive koje su sa brezom povezane preko korena, pomažu crpeći hranljive materije iz zemlje koje drvo ne može apsorbovati, dok breza zauzvrat hrani gljive šećerima.

S vremena na vreme, ove gljive izbiju na površinu. U pitanju su halucinogene i opasne pečurke, crveno bele boje koje često viđamo u crtaćima.

  • Putujuće drvo sa Madagaskara

Madagaskar je raj za prirodnjake. Njegova flora i fauna se razvijala na poseban način otkako se ostrvo odvojilo od kontinenta pre oko 90 miliona godina.  Putujuće drvo ime je dobilo po izgledu krošnje i listova koji poput kompasa služe drvetu da se kreće, a u pitanju je veći srodnik cveta rajska ptica.

Ovo drvo ima veliko tirkizno semenje što je veoma retko kod biljaka. Razlog ovome je što je biljka evoluirala zajedno sa lokalnim lemurima. Ovi lemuri imaju samo dva fotoreceptora – mogu prepoznati plavu i zelenu boju, odnosno čak i kada bi se ispred njih našlo seme crvene ili braon boje (što je standard kod biljaka), oni ga ne bi pojeli. Na taj način pomogli su razmnožavanju putujućeg drveta.

  • Jošino trešnja, Japan

Jošino trešnja je hibridna vrsta dve japanske trešnje. Cvetanje trešanja u Japanu jedna od najlepših atrakcija ovde države kako zbog lepote cveta tako i zbog toga što se cvetovi pojavljuju pre nego što drveće olista.

Lepota rozikastog cvet trešenje je kratka i zato za Japance nosi posebnu pouku o prolaznosti čoveka. Za turiste je ovo posebna prilika da vide običaje koji se odvijaju pod krošnjama procvalih trešanja, prema kojima se Japanci ophode sa posebnim poštovanjem. Simbol procvale trešnje se može naći na svakom koraku u Japanu.

  • Brazilski orah iz Bolivije

Verovali ili ne, najbolje mesto gde ćete naći brazilski orah je u Boliviji. Ima prava i visoka stabla, tako da mu plodove ne možete videti golim okom.

Semenje koje podseća na koštice pomorandže, postavljeno je kružno u plodu veličine kriket loptice. U slobodnom padu, orah može dostići brzinu i od 96 km po satu. Ukoliko ih ne nađete prvi, glodari zvani aguti će lako doći do palih plodova i poneti semenje sa sobom. 

Zanimljivo je što plod brazilskog oraha pored hranljivih ima i radioaktivne supstance. Ovo je slučajno otkriveno kada su proveravali radnika nuklearnog postrojenja u okviru dnevne rutine, pošto je jeo brazilski orah svakog dana.

  • Aspen drveće, SAD

Zbog požara koji mogu uništiti čitave šume, apsen drveće je evoluiralo i našlo nov način da se razmnožava. Oni nemaju semenje niti čekaju oprašivača. Ovo neobično drveće se prosto klonira – korenje se širi, praveći mrežu, iz koje izbija nova stabljika. 

To znači da je svako drveće u šumi identično jedno drugom. Najveći ekosistem ovog drveća zove se Pando i nalazi se u saveznoj državi Juta na preko 40 hektara. Kako svo drveće živi na jednom jedinstvenom sistemu korenja, ovo je verovatno najveći živi organizam na planeti.

17/03/2020 16:57

Komentar(a)

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*