7 zanimljivih činjenica o nosorozima!

27/09/2016, 15:01

7 zanimljivih činjenica o nosorozima!

Nosorozi su životinje koje žive samo na tlu Azije i Afrike, zbog čega se ne zna o njima previše, a ovih 10 zanimljivosti verovatno niste znali!

1. Pet vrsta

Iako žive samo na dva kontinenta, postoji više vrsta nosoroga, tačnije pet, od kojih se tri nalaze u južnoj Aziji, a dve žive u Africi. U pitanju su crni, beli, indijski, javanski i sumatranski nosorog.

2. Drugi najveći kopneni sisar

Nosorozi se smatraju drugim po veličini sisarima na kopnu, odmah posle slonova. Tačnije, konkretno beli nosorozi se smatraju drugim najvećim kopnenim sisarima, zbog toga što ova vrsta nosoroga, za razliku od drugih koji mogu dostići težinu do “samo” 1.000 kilograma, beli nosorozi mogu težiti i više od 3.500 kilograma.

Najmanji nosorog je sumatranski koji je dugačak od 2,5 do 3 metra, visok oko 1,8 metara, a težak svega 800 kilograma.

3. Čudne fizičke karakteristike

Nosorozi su životinje sa debelom kožom koja im služi kao zaštita od spoljašnih uticaja. Naspram veličine tela, nosorozi imaju izuzetno mali mozak. Rog – kao najspecifičniji deo tela nosoroga sastoji se od meke spoljašnjosti koja je napravljena od keratina – kljčnog sastojka ljudske kose i noktiju, dok je unutrašnjost roga napravljena od guste naslage melanina i kalcijuma. Ukoliko se i slomi – nosorogu će rog ponovo izrasti.

4. Nosorozi su biljojedi

Sve vrste nosoroga hrane se samo biljkama, a od podneblja na kom žive – zavisi koje biljke jedu. Osim što se ishrana među različitim vrstama nosoroga razlikuje – razlikuje im se i oblik njuške, što pokazuje na koji način im se telo prilagođavalo uslovima u kojima žive.

Na primer, crni nosorog jede drveće ili žbunje i njegova usta su velika, pa mu omogućavaju da pokupi lišće ili voće sa visine. Za razliku od ove vrste, beli nosorozi imaju ravnu njušku koja im omogogućava da priđu bliže zemlji i jedu travu.

5. Veličina i broj rogova

Vrste nosoroga se razlikuju i po veličini i broju rogova koje imaju. Tako beli, crni i sumatranski nosorozi imaju po dva roga na glavi. Crni nosorog može imati prednji rog visok između 51 i 130 centimetara, dok zadnji može biti visok i do 50 centimetara. Kod belih nosoroga rogovi su nešto manji, a sumatranski nosorozi imaju rogove koji su visoki između 25 i 79 centimetara (prednji) i od 7 centimatara pa naviše (zadnji rog).

Rog jednorogog nosoroga je između 20 i 61 centimetra, a javanskog oko 25 centimentara.

6. Razmnožavanje nosoroga

Nosorozi se reprodukuju na svakih 2.5 do 5 godina. Ženke nosoroga nose svoje mlade od 15 do 16 meseci. Imaju obično po jedno mladunče, dok nekada imaju i blizance. Bebe nosoroga su prilično velike i mogu težiti od 40 do 64 kilograma.

7. Lekoviti rogovi nosoroga

Rogovi nosoroga su se koristili u narodnoj medicini naroda koji žive na podneblju gde žive ove životinje. Zbog isceljujućih svojstava rogova, nosorozi su bili lovljeni, što je dovelo gotovo do istrabljenja. Osim toga, nosoroge su lovili i kako bi rogove prodavali kao trofeje ili kao dekoraciju, ali su se ipak rogovi najčešće koristili u tradicionalnoj medicini, što je kod Kineza podrazumevalo pravljenje praha za koji se verovalo da leči mamurluk, groznicu, reumu i druga oboljenja.

Povezane objave

27/09/2016, 15:01