Kako psi znaju kako se osećamo?

Povezane objave

• Najzanimljivije činjenice – o mravima! 29/03
• Kako je kengur dobio ime? 17/03
• Neverovatna prijateljstva životinja 09/03

Psi su najbolji prijatelji ljudi. Često su kućni ljubimci, a njihova saosećajnost i briga o nama je ono što ih čini posebnim. Da li znate kako psi znaju kako se osećamo?

Ako imate psa – sigurno ste primetili da se i on često oseća kao i vi. Kada ste tužni i želite samo da ležite u krevetu ili da pokinjeno gledate svoju omiljenu seriju – i vaš ljubimac neće imati ništa protiv da sa vama leži i da se ne pomera.

Isto tako – kada ste jako raspoloženi, spremni za igranje ili šetnju i jednostavno ne možete da se zaustavite od pozitivne energije koja vas ispunjava – i vaš najverniji prijatelj će biti isto tako raspoložen i trčaće za vama i oko vas.

Psima je dovoljno da samo vide svog gazdu – već znaju kako se on oseća. Ako ste tužni možete primetiti da će pas pokušati da vas oraspoloži, ali ako ne bude uspevao u tome – odustaće i ponašaće se kao i vi.

Nakon temeljnog istraživanja, naučnici su došli do zaključka da psi imaju visok nivo empatije prema ljudima, ali oni mogu i da prepoznaju raspoloženja kod ljudi. Pre ovog istraživanja, prepoznavanje raspoloženja – kao sposobnost – bila je pripisivana samo ljudima.

U životinjskom svetu to je drugačije. Mnoge životinje mogu da prepoznaju šta druge životinje “osećaju”, odnosno kakve su im namere – ali to se odnosi najčešće samo na životinje unutar iste vrste.

Za prepoznavanje osećanja druge vrste – mozak mora da ima mogućnost da slike i zvuke preobrati u mentalne reprezentacije koje kasnije procenjuje, upoređuje, povezuje i kombinuje – pa tako dolazi i do zaključka o osećanjima i raspoloženju nekoga drugog.

Istraživanje koje su sproveli naučnici sa britanskog Univerziteta Linkoln i brazilskog Univerziteta u Sao Paulu uključivalo je 17 pasa koji su bili u situaciji da posmatraju fotografije ljutih i nasmejanih lica, a istraživači su istovremeno puštali i zvuke veselih i iznerviranih glasova.

Psi su uspeli da povežu glas sa slikom, odnosno da smeh povežu sa fotografijom na kojoj je osoba nasmejana, kao i da iznerviran glas poveže sa slikom na kojoj je osoba namrgođena, odnosno ljuta.

Postoji razlika između onoga što psi mogu da nauče, pa tako mogu da znaju kako da reaguju na određene glasovne komande, ali ovde nije reč o dresuri.

Ovo istraživanje uključivalo je pse i njima potpuno nepoznata lica na slikama, kao i potpuno nepoznate glasove na snimcima, a ipak su oni uspeli da povežu glas i fotografiju na pravi način, što pokazuje da je psima, kao i ljudima, urođeno to da prepoznaju raspoloženje, što je veliki napredak u nauci i istraživanju životinja.