Zanimljive činjenice o vremenu

18/04/2018, 16:24

Zanimljive činjenice o vremenu

Postoji razlika u merenju vremena, načinu na koji ga razlikujemo i za šta ga koristimo. Kroz istoriju vreme je uvek predstavljalo veliki znak pitanja. Sve to je pomalo zbunjujuće, ali zanimljivo za razmišljanje.

Da li ste znali?

Da koristimo vreme, kako bismo razlikovali i rasporedili prošlost, sadašnjost i budućnost. Takođe ga koristimo kako bismo izmerili i uporedili brzinu kretanja.

Za merenje vremena koriste se razne vrste satova, peščanik i sunčani časovnik. Sunčani časovnik meri vreme prema položaju Sunca.

Galileo Galilej je 1581. godine, zahvaljujući izohronizam klatnima, otkrio način za tačno merenje vremena.

60 sekundi čine minutu, 60 minuta čine sat, a 24 sata dan.

Godina ima 365 dana, ali prestupna ima 366 dana. Zemlji je potrebno više od 365 dana da napravi krug oko Sunca, zato svake četiri godine mesec februar ima dan više – kako bi kalendar i godišnja doba, ostali usklađeni.

Decenija sadrži 10 godina, vek 100 godina, a milenijum 1000 godina.

Milisekunda, mikrosekunda i nanosekunda su najmanje merne jedinice za vreme.

Naučnici veruju da je Mesec služio kao kalendar pre 6000 godina. Kalendari se menjaju i danas su veoma precizni.

Satovi koji mere sate, minute i sekunde, precizniji su nego ranije zahvaljujući digitalnim displejima.

Delovi sveta nalaze se različitim vremenskim zonama – dok vi doručkujete, u isto vreme, na drugom kraju sveta, neko večera.

Teorijama o vremenu bavili su se Isak Njutn i Albert Ajnštajn.

U terminima filzofije, vreme je teško definisati. Naučnici i filozofi ne slažu se u teorijama o vremenu. Neki smatraju da je u pitanju “stvaran” deo univerzuma, dok drugi tvrde da je u pitanju samo način na koji ljudi razmišljaju, porede događaje i raspoređuju ih.

Povezane objave

18/04/2018, 16:24