Muzičko obrazovanje dece: Koliko ima uticaja?

Povezane objave

• Šta najpovoljnije utiče na rad mozga? 02/02
• Aktivno dete ili aktivan roditelj? 28/10
• Hrana koju ne bi trebalo čuvati u frižideru 26/08

Bez obzira na sklonost ili talenat deteta, muzičko obrazovanja na više načina pomaže u razvoju svakako deteta.

Zbog toga bi trebalo svakom detetu omogućiti da stekne osnovno muzičko obrzovanje i da se u ranijem perdiodu detinjstva bavi muzikom na ovaj način.

Muzičko obrazovanje moće pružiti detetu mnogo više od samo osnovnog znanja o muzici, jer utiče na razvoj deteta u mnogim sferama života:

Učenje

Mnoga istraživanja koja su rađena na ovu temu su pokazala da muzičko obrazovanje kod dece razvija veštine u savladavanju ne samo muzike i instrumenta nego i drugih predmeta u školi, kao i unapređivanje sposobnosti koje koriste u drugim sferama života.

Kada dete ima ovakvu vrstu hobija ili dodatnog interesovanja, njegov mozak je stimulisan za sve vrste učenja. S obzirom na to dok uči da svira neki instrument dete mora da savlada i istovremeno koristi više veština i saznanja. Kada to “uvežba” lako će tu novu veštinu primeniti i u nekim drugim situacijama.

Jezički razvoj

Naučnici su dokazali da postoji povezanost u jezičkom razvoju deteta i njegovom muzičkom obrazovanju. Iako je svako dete rođeno sa sposobnošću da dešifruje zvuke i reči, muzičkim obrazovanjem se unapređuje ova sposobnost, zbog čega je važno detetu pruđiti ovakav vid obrazovanja u što ranijem uzrastu.

Prema studijama koje su nedavno sprodevene, muzičko obrazovanje fizički razvija deo leve strane mozga koji je odgovoran za govor i razumevanje jezika. Poznavanjem i razumevanjem muzike jača se verbalna sposobnost pojedinca, a s obrzirom na to da je govor osnova društvene egzistencije, jasan je značaj jezičkog razvoja.

Inteligencija i moždana aktivnost

Mnoga istraživanja i različite studije pokazale su da bavljenjem muzikom u ranom periodu razvoje poboljšava i povećava koeficijent inteligencije. Stvar je u tome što se bavljenjem muzikom mozak “tera” na drugačiji režim rada i na povećanu aktivnost.

Upravo je “muzički trening” zaslužan za razvoj mnogih veština koje poseduju oni koji su u detinjstvu, odnosno periodu najintenzivnijig razvoja stekli muzičko obrazovanje.

Bolji rezultati

Dokazano je da deca koja su stekla muzičko obrazovanje ili su još uvek u procesu muzičkog obrazovanja, imaju bolje ocenje iz predmeta kao što su matematika ili jezici. Upravo je koncentracija ključna za ove uspehe, a prilikom sviranja nekog instruenta ili bavljenja muzikom potrebno je biti skoncentrisan, ali i razmišljati unapred. Ovakva veština je neprocenljiva u situacijama kada je potrebno rešiti neki matematički zadatak.

Koncentracija i pamćenje su veoma povezani, pa je tako memorija bolja kod onih ljudi koji se aktivno bave muzikom. Zato upravo oni mogu imati bolje rezultate na testovima jer brže uče i bolje pamte.

Muzikalnost

Muzikom se ne treba baviti kako bi “bili pametniji” jer to ni ne može biti slučaj. Muzika nam može pomoći da se bolje razvijemo i iskoristimo svoj potencijal na najbolji mogući način, ali nas ne može učiniti pametnijim.

Muzičkim obrazovanjem stiče se i muzikalnost koja je nekoj deci urođena, neka znaju da je ispoljavaju i bez muzičkog obrazovanja, a nekoj deci je potreban podsticaj kako bi oni u sebi to pronašli, prepoznali i ispoljili.

Muzičkim obrazovanjem dete stiče još jednu naviku, ali i uči da postoje stvari koje se rade iz zadovoljstva i iz želje da budemo deo nečega posebnog i drugačijeg. Dete mora naučiti da je bavljenje muzikom nešto posebno i da time može učiti sebe srećnijim, ali i druge oko sebe.

Ukoliko dete ovo shvati znaće da postoje i druge stvari koje mogu da usrećuju ljude i da njih učine zadovoljnim. Ako budu u životu za cilj imali ovakve stvari, bez obzira da li to uključuje bavljenje muzikom ili ne, onda je muzičko obrazovanje deteta imalo uspeha i smisla.