Znate li kako je nastala krofna?

Povezane objave

• Zašto su nam tela topla? 09/08
• Saznajte gde se nalazila vaša kuća pre 750 miliona godina 14/06
• Kraljevski dragulji u kutiji za keks 18/01

Mnogima omiljeni slatkiš, krofna, danas dolazi u raznim varijantama, veličinama i sa različitim ukusima, Znate li kako je ovaj slatki točak nastao?

Hrana slična krofnama postojala je još u drevno doba, ali najraniji oblici moderne krofne vode poreklo iz Danske. Naime, ovaj narod pravio je slične kolače koji su se zvali “uljani kolač” odnosno olykoek (engl. oily cake). Najraniji pisani trag krofni jeste u  knjizi “Istorija Njujorka, od početka sveta do kraja Danske dinastije” iz 1809. godine.

Naime, tada, danski doseljenici doneli su u Novi Amsterdam, odnosno Njujork ovaj kolač. U knjizi, spominje se da su kolači pravljeni nekad sa kruškama, a nekad sa breskvama, a da se slatko testo mesilo u oblik loptica, koji se nazivaju dough- nuts (engl. testo- orasi) odnosno oly koeks.

Kod nas, reč “krofna” vodi poreklo od nemačke reči “krafen”, sa značenjem kolača pečenog u tiganju.

Kako je nastala rupa u krofni?

Prema antropologu Paulu R. Mulinsu, prvi kuvar koji spominje krofne nastao je 1903. godine, a u pitanju je engleski kuvar sa američkim receptima. Krofne su u SAD donete početkom 18. veka, a do sredine 19. veka počele su i da izgledaju kao ove danas.

Hanson Gregori, Amerikanac, tvrdio je da je izmislio rupu u krofni 1847. godine. Gregori je, naime, bio mornar. Spomenute godine, Gregori je doživeo oluju na moru. Kako bi mu ruke bile slobodne da upravlja kormilom, krofne, koje je poneo na put, je probušio i stavio na kormilo. Kasnije, svoju tehniku preneo je i majci.

Magazin Smitsonijan navodi da je njegova majka Elizabet nastavila da pravi krofne sa rupom, a u njih je dodavala cimet, muskatni oraščić i limun. U centar je stavljala orah ili badem i da je ona dala ime samoj krofni.

Druga pak teroija tvrdi da je krofnu izmislila supruga Barona Tomasa Dimsdejla. Prva automatizovana mašina za krofne napravljena je u SAD, 1920. godine. Izumitelj je bio Adolf Levit, izbeglica iz Rusije.