Koji je vilenjak najstariji u Srednjoj Zemlji?

Povezane objave

• Znate li kako je nastala krofna? 19/02
• Besplatan program tokom zimskog raspusta 01/02
• Ovako zvuči Sunce! 14/11

Koji vilenjak je živeo najduže i kakav je njegov odnos s ostalim likovima u priči?

Vilenjaci su jedna od najimpresivnijih rasa u Srednjoj Zemlji, sa dugom i komplikovanom istorijom. Oni, kao i carstva ljudi iz Gondora, Rohana itd., imaju svoje različite frakcije unutar veće grupe, a četiri najpoznatije su Vanjari, Noldori, Teleri i Silvani, s tim što ih ima mnogo više. Najčešća poznata karakteristika vilenjaka je da su besmrtni, tako da mogu da postoje hiljadama godina, neki od njih još od Prvog doba Srednje Zemlje. Međutim, od svih ovih moćnih bića, ko je najstariji?

Kada se govori o vilenjacima koji su konkretno živeli u Srednjoj Zemlji, odgovor je najverovatnije Kirdan brodograditelj. Konsultovanje Silmariliona o drugim vilenjacima izvan Srednje Zemlje, uključujući i one u Neumirućim zemljama i Numenoru pre pada, daće drugačiji odgovor, jer u Tolkinovom legendarijumu ima mnogo drevnih vilenjaka, ali se veruje da je Kirdan jedan od prvobitna 144 vilenjaka koje je probudio Eru Iluvatar u blizini Kuivijenena, i koji su očevi osnivači od kojih je potekla cela rasa vilenjaka, iako se raspravljalo o tome da li je on bio među ovom nekolicinom legendarnih. Međutim, sam Tolkin potvrđuje da je on srodnik Elvea i Olvea, koji su bili kraljevi Telerija, trećeg klana prvobitnih 144 koji su putovali od Kuivijenena do Valinora.

Kirdan je verovatno najpoznatiji u trilogiji „Gospodar prstenova“ kao osoba koja je dala Gandalfu Narju, vilenjački vatreni prsten, čime je ojačao Gandalfovu svetlosnu magiju, koja spasava Torina i njegove saputnike, kao i družinu koja je preuzela prsten moći da bi ga uništila u Mordoru. Dodeljivanje vilenjačkih prstenova od strane Kelebrimbora bila je velika čast, a ovi dragoceni predmeti su davani samo onima od najvećeg poverenja među vilenjacima, Kirdanu, Gil-galadu i Galadrijeli, troje među najstarijim i najsposobnijim pripadnicima ove rase u Srednjoj Zemlji.

Kelebrimbor je izabrao njih znajući da će oni čuvati prstenove zaštićenim, sakriti ih od Saurona koji je nastojao da ih kontroliše  uz pomoć glavnog prstena, a zatim ih koristiti za dobro kada je to bilo bezbedno, nakon što je Sauron pao sa vlasti. Poznavajući Gandalfovo dobro srce i njegovu dužnost Majara da čuva i vodi smrtnike Srednje Zemlje, Kirdan je zatim preneo ovaj prsten sivom čarobnjaku, znajući da će bolje odgovarati ulozi čarobnjaka nego njegovoj sopstvenoj.

Kirdan poznat kao brodograditelj iz dva razloga. Prvi od njih je da su mu Valari poslali velike vizije brodova, dajući mu svrhu i govoreći mu da izgradi brodove koji će biti dovoljno jaki da plove neistraženim morima. Imao je vilenjački dar predviđanja, ali ove vizije su mu pomogle da se pripremi da spase svet mnogo puta tokom Ratova Noldora. Postao je veliki moreplovac, i na kraju je stigao do Srednje Zemlje.

Iako je njegovo srce uvek žudelo da se vrati u Neumiruće zemlje, znao je da je njegova dužnost da ostane i zaštiti one kojima je bio potreban. Dakle, drugi razlog zbog kojeg je postao poznat kao najveći brodograditelj, bio je njegov položaj gospodara luke. Kao čuvar zemlje Valinora, bio je zadužen za pomoć vilenjacima u njihovom odlasku na zapad. Pomogao je svim ranjenim i nevoljnim besmrtnicima da krenu na svoje poslednje putovanje preko mora, a na kraju je nagrađen za svoje godine služenja tako što mu je konačno dozvoljeno da im se pridruži, plovi sa Kelebornom, da bi se ponovo ujedinio sa Galadrijelom na kraju Trećeg doba . On se zapravo može videti u filmskim adaptacijama Gospodara prstenova Pitera Džeksona, jer je upravo on stari vilenjak koji je stajao u pozadini kada su Frodo i Bilbo krenuli brodom na zapad.

Kirdan je jedan od retkih vilenjaka koji su boravili u Srednjoj Zemlji dovoljno dugo da dođu do svog trećeg ciklusa. Prvi ciklus je mladost, drugi je zrelost, a treći starost. Bio je čak dovoljno star da pusti bradu, što je veoma retko i neobično među vilenjacima. Smatra se da je star više od 10.000 godina u vreme kada se Rat za prsten odigrava, a u svim tim dugim godinama, on je zaslužan za spas cele vilenjačke rase, nesebično ostavljajući sopstvene želje i želje po strani za dobrobit svih, i da bude posuda kroz koju bi božansko moglo da komunicira s ostalim bićima u svetu. Kada je konačno otišao, poneo je sa sobom jedino preostalo sećanje na starije dane, a Srednja Zemlja prelazi u svoje četvrto doba sa samo pričama koje ih podsećaju na čast i veličanstvenost prošlih dana.