Da li je moguće doći do najdublje tačke okeana?

Povezane objave

• Šta se to dešava sa crnom rupom? 12/01
• Stiže nova opcija na Vikipediji 14/03
• Postoje li crvi u svemiru i da li je moguće posaditi biljke na Mesecu? 05/11

Dubine okeana kriju brojne tajne i sigurno je da nam mnoge od njih neće biti otkrivene u bliskoj budućnosti. Ogroman deo podvodnog sveta u potpunosti je neistražen, pored sve napredne tehnologije. Iako već dugo godina, brojni naučni timovi rade na otkrivanju tajni okeana, do sada smo istražili tek 5 do 10 odsto svetskog okeana.

U okeanima ima dovoljno vode da se napuni “kada” čije stranice bi bile duge 1.102 kilometara.

Kada bi se najviša tačka sveta našla pod vodom, ona bi se i dalje nalazila više od kilometar i po ispod globalne površine okeana.

Kitovi, najveće životinje koje postoje na zemlji, zaranjaju na dubinu od oko 100 metara, podmornice se uglavnom kreću na dubini od oko 200 metara, dok je najniža tačka do koje je čovek zaronio na dah – 250 metara, a na ovoj dubini je pritisak 26 puta veći od pritiska na površini, što znači da može da se desi da se pluća ljudi koji nisu u kondiciji – smrve.

Maksimalna dubina do koje se kitovi spuštaju loveći lignje iznosi 500 metara, dok granica od 730 metara iznosi najveću dubinu do koje se spuštaju moderne nuklearne podmornice. Ukoliko bi zaronila dublje od toga, podmornica bi implodirala.

Tačka od 830 metara predstavlja dubinu koju bi dosegao vrh trenutno najviše zgrade na svetu – Burž Kalifa, ukoliko bismo je potopili. Malo niže, oko 1.000 metara ispod nivoa mora, nalazimo se toliko duboko da sunčevi zraci do nas više ne mogu da dopru. Ova zona naziva se još i ‘ponoćna zona’. Mnoge životinje koje naseljavaju ovu oblast nemaju čulo vida, poput račića bez očiju koji žive na dubini od 2.285 metara, blizu podvodnih vulkana. Temperatura vode ovde je par stepeni iznad nule, ali tokovi oko hidrotermalnih ventila dostižu temperaturu do 425 stepeni Celzijusovih.

Najniža tačka na kojoj je primećeno prisustvo sisara – Kivjeovog kljunastog kita – iznosi 2.991 metara, ali čak ni on ne bi uspeo da se spusti do dubine na kojoj počiva Titanik, što je 3.810 metara. Na toj dubini, pritisak je 378 puta veći nego na globalnoj površini okeana. Ipak, živi svet je moguće pronaći čak i tu, poput sabljozubih riba, slepulja i Dambo hobotnice.

Dubina od 11.093 metara poznata je kao Hadova zona, i u njoj se nalaze najdublji podvodni procepi na svetu, poput Marijanske brazde. Ako biste u nju potopili Mont Everest, dosegli biste tačku od 8.848 metara, što i dalje ne može da se poredi sa dve najdublje tačke do kojih je čovek ikada dopro.

Godine 2012. režiser Džejms Kameron spustio se u okviru misije “Deep Sea Challenger” na dubinu od 10.898 metara. Ali, tom prilikom nije oboren rekord koji su postavili okeanograf Žak Pikar i američki marinac Don Volš. Oni su 1960. uspeli da zarone do dubine od 10.910 metara.

Pogledajte video u kom je ovo sve lepo i slikovito objašnjeno: