Drevna kornjača iz Transilvanije preživela izumiranje dinosaurusa

Povezane objave

• Zanimljive činjenice o koalama 15/01
• Kada je koja planeta Sunčevog sistema otkrivena? 18/01
• Kako su nastale slamčice? 09/02

Slatkovodno stanište ovih kornjača im je možda pomoglo da prežive.

Fosil star 70 miliona godina, iskopan u Transilvaniji, novootkrivena je vrsta slatkovodne kornjače, koja je verovatno preživela izumiranje koje je uništilo neptičje dinosauruse.

Istraživači su prvobitno pronašli ovaj reptilski fosil na lokalitetu zvanom Haceg basen u Rumuniji 1990-ih. Ostaci uključuju skoro kompletne delove karapaksa kornjače (gornji oklop) i plastrona (donji oklop), kao i kost iz jedne noge i druge iz karlice. Na osnovu ovih delova tela, istraživači su procenili da je kornjača imala dužinu tela od oko 19 centimetara, objavili su u novoj studiji. Tim je novu vrstu nazvao Dortoka vremiri u čast Matiasa Vremira, stručnjaka za kičmenjake iz krede koji je umro 2020.

D. vremiri pripada grupi kornjača poznatih kao kornjače s bočnim vratom, od kojih postoji 16 živih vrsta koje se nalaze u Južnoj Americi, Africi i Australiji. Fosili slične vrste koji su verovatno potekli od D. vremiri datiraju od pre oko 57 miliona godina, što sugeriše da je D. vremiri preživeo izumiranje krajem krede koje je izbrisalo oko 75% celokupnog života na Zemlji.

„Intrigantno je da članovi iste porodice kornjača nisu preživeli ovo izumiranje u zapadnoj Evropi“, rekao je u saopštenju glavni autor Feliks Avgustin, student doktorskih studija na Univerzitetu u Tibingenu u Nemačkoj. Geografski raspon novootkrivene vrste i slatkovodno stanište verovatno su joj pomogli da preživi u vreme kada njeni rođaci i većina kopnenih vrsta to nisu mogli, rekli su istraživači.

Istraživači smatraju da je tokom perioda krede (pre 145 miliona do 66 miliona godina), basen Haceg verovatno bio zasebno ostrvo koje se kasnije spojilo s istočnom Evropom. Ovo ostrvo bi moglo donekle izolovati D. vremiri od ekološkog razaranja izazvanog asteroidom koji je padao, rekao je Avgustin u saopštenju.

Međutim, ranije otkrivena drevna kornjača, Kallokibotion bajazidi, za koju stručnjaci veruju da je delila ostrvo sa D. vremiri tokom kasne krede, zaista je izumrla zajedno s dinosaurusima. „Ovo odgovara prethodno uočenom obrascu iz faune Severne Amerike, gde su kopneni kičmenjaci bili znatno više pogođeni izumiranjem krajem krede nego slatkovodne vrste“, rekao je koautor Zoltan Čiki-Sava, paleontolog sa Univerziteta u Bukureštu u Rumuniji.

Slatkovodni lanci ishrane oslanjaju se na raspadajuću organsku materiju u vodi, koja bi nastavila da postoji u izobilju, ili je čak potencijalno bila i povećana, tokom događaja izumiranja na kraju krede. Međutim, osnova zemaljske mreže ishrane su biljke, a oko polovine biljnih vrsta na Zemlji je uništeno ili velikim šumskim požarima izazvanim padom ili smanjenom sunčevom svetlošću iz perioda globalnog zatamnjenja, koji je usledio nakon početnog udara i ograničio njihovu sposobnost fotosinteze. Ova razlika u dostupnosti hrane je ono što je omogućilo D. vremiri da nadživi svog kopnenog parnjaka, navode istraživači u saopštenju.

U maju 2021. paleontolozi na Madagaskaru otkrili su još jednu slatkovodnu kornjaču iz doba krede za koju takođe sumnjaju da je preživela događaj masovnog izumiranja pre nego što je kasnije izumrla.

Dokazi da su slatkovodni ekosistemi otporniji od kopnenih na događaje izumiranja i dalje su retki, ali nalazi poput onih u novoj studiji mogli bi da daju naznake o tome kako bi slatkovodne vrste mogle da se snađu kada se suoče sa predstojećom ekološkom krizom izazvanom ljudskim aktivnostima kao što su klimatske promene, viši rekao je autor Marton Rabi u saopštenju.