Gljive međusobno komuniciraju koristeći do 50 reči, tvrdi naučnik

Povezane objave

• Kako je i zašto nastalo rukovanje? 01/02
• Ovako izgleda novi Ajfon 11/09
• Stižu nam “moderni” Štrumpfovi! 05/12

Jedan profesor smatra da bi električni impulsi koje šalju mikološki organizmi mogli biti slični ljudskom jeziku.

Zakopane u šumskom otpadu ili iznikle iz drveća, gljive bi mogle da odaju utisak tihih i relativno samostalnih organizama, ali nova studija sugeriše da bi mogle biti pravi „šampinjonski“ komunikatori.

Matematička analiza električnih signala koje gljive naizgled šalju jedna drugoj, identifikovala je obrasce koji imaju upadljivu strukturnu sličnost s ljudskim govorom.

Prethodna istraživanja su sugerisala da gljive provode električne impulse kroz dugačke, podzemne filamentne strukture zvane hife, slično onome kako nervne ćelije prenose informacije kod ljudi.

Studije su čak pokazale da se brzina aktiviranja ovih impulsa povećava kada hife gljiva koje vare drvo dođu u kontakt s drvenim blokovima, povećavajući mogućnost da gljive koriste ovaj električni „jezik“, da dele informacije o hrani ili povredama na perifernim delovima, ili komuniciraju s partnerima povezanim s hifama kao što je drveće.

Međutim, da li ovi nizovi električne aktivnosti imaju nešto zajedničko s ljudskim jezikom?

Da bi to istražio, profesor Endrju Adamacki sa nekonvencionalne računarske laboratorije Univerziteta zapadne Engleske u Bristolu, analizirao je obrasce električnih šiljaka koje su generisale četiri vrste gljiva.

On je to učinio tako što je ubacio sićušne mikroelektrode u supstrate kolonizovane zakrpama njihovih niti hife, njihovim micelijama.

„Ne znamo da li postoji direktna veza između uzoraka šiljaka u gljivama i ljudskog govora. Verovatno ne“, rekao je Adamacki. „S druge strane, postoji mnogo sličnosti u obradi informacija u živim supstratima različitih klasa, porodica i vrsta. Samo sam bio radoznao da ih uporedim.”

Istraživanje, objavljeno u Royal Society Open Science, otkrilo je da su se ovi šiljci često skupljali u nizove aktivnosti, koji podsećaju na rečnike od do 50 reči, i da se distribucija ovih „dužina reči gljiva“ blisko poklapa sa distribucijom ljudskih jezika.

Lisičarke, koje rastu na drvetu koje se raspada i čija plodna tela podsećaju na talasastu formu čvrsto zbijenih korala, generisale su najsloženije „rečenice“ od svih.

Najverovatniji razlozi za ove talase električnih aktivnosti su održavanje integriteta gljiva, analogno vukovima koji zavijaju da bi održali integritet čopora, ili prijavljivanje novootkrivenih izvora atraktanata i repelenata drugim delovima njihove micelije, predložio je Adamacki.

„Postoji i druga opcija, a to je da one ništa ne govore“, rekao je on. „Vrhovi micelijuma koji se razmnožavaju su naelektrisani, i, stoga, kada naelektrisani vrhovi prođu u paru diferencijalnih elektroda, beleži se skok u razlici potencijala.“

Šta god da predstavljaju ovi „događaji velikog porasta“, ne izgleda da su slučajni, dodao je on.

Uprkos tome, drugi naučnici bi želeli da vide više dokaza pre nego što budu spremni da ih prihvate kao oblik jezika. Drugi tipovi pulsirajućeg ponašanja su ranije zabeleženi u mrežama gljivica, kao što je pulsirajući transport hranljivih materija, verovatno uzrokovan ritmičkim rastom dok gljive skupljaju hranu.

„Ovaj novi rad otkriva ritmičke obrasce u električnim signalima, slične frekvencije kao i pulsevi hranljivih materija koje smo pronašli“, rekao je Dan Beber, vanredni profesor bionauka na Univerzitetu Egzeter i član odbora za istraživanje gljivične biologije Britanskog mikološkog društva.

„Iako je zanimljivo, tumačenje da se radi o jeziku deluje pomalo previše entuzijastično i zahtevalo bi mnogo više istraživanja i testiranja kritičnih hipoteza pre nego što vidimo „Gljivu“ na Gugl prevodiocu.“