10 zanimljivosti u vezi s glečerima

Povezane objave

• Prva karta morskih čudovišta! 24/12
• Zašto je uginula poslednja ženka orla belorepana u Srbiji? 28/07
• Naučnici otkrili drevnu crnu rupu 07/12

NASA-ini sateliti i letelice su konstantno iznad Zemlje, a ono o čemu posebno vode računa su regioni prekriveni ledom.

Primera radi, IceBridge misija koristi specijalno opremljene avione da bi izmerila godišnje promene na glečerima i debljini leda. Sakupljeni podaci GRACE satelita pomažu naučnicima da razumeju vezu između glečera koji se tope i podizanja nivoa mora.

Veoma star sneg može da formira glečer

Glečeri su ogromni i sadrže izuzetno debele naslage leda. Oni se formiraju kada kada velike količine snega padaju u datom regionu dugi niz godina. Vremenom, koje se meri decenijama ili vekovima, sneg na dnu biva pritisnut težinom novih naslaga pretvarajući se u led i formirajući glečer.

Glečeri su veoma, veoma veliki

Mogu biti dugački desetine, pa čak i stotine kilometara. Najveći svetski glečer je Lambert Fišer na Antarktiku. Dugačak je oko 400 kilometara i 100 kilometara širok. Čak i najmanji glečeri su veličine fudbalskog igrališta.

Glečeri sadrže mnogo vode

Slatka voda je od izuzetne važnosti za sva živa bića na Zemlji. Glečeri i slojevi leda koji pokrivaju velike površine, sadrže oko 69 odsto slatke vode na svetu. Zapravo, voda koju trenutno pijete, sasvim je moguće da je nekada bila u nekom glečeru.

Glečeri mogu da teku kao reke

Gravitacija uzrokuje da led unutar glečera menja oblik i kreće se. Glečeri teku od više nadmorske visine ka nižoj. Međutim, oni teku do te mere sporo, da ako kojim slučajem stojite pored nekog, teško da ćete primetiti da se kreće. U predelima gde vladaju niske temperature, glečeri mogu poput reka teći sve do mora. Ponekad delovi tih glečera, koji se nazivaju ledeni bregovi, mogu da se „ulivaju“ u okean. NASA-ina OMG (Oceans Melting Greenland) misija proučava brojne načine na koje voda mže da utiče na morske glečere.

Glečeri nose stvari kako se kreću

Glečeri u najvećoj meri sadrže led, ali kako se kreću, oni kupe sa sobom i mnoge druge supstance. Predmeti unutar glečera mogu da variraju u veličini, od masivnih gromada do čestica prašine, koje se nazivaju kameno brašno.

Možemo da utvrdimo gde se nalazio glečer

Kako se pomeraju, glečeri stvaraju trenje s tlom ispod sebe. Ogromni glečeri mogu da useku duboke brazde u zemlji, kreirajući doline. Takođe, čestice unutar glečera mogu da se ponašaju poput šmirgle koja brusi kamen. Geolozi koriste ove duboke doline i useke da bi odredili kuda su glečeri putovali u prošlosti.

Glečeri mogu imati plavičastu nijansu

Sneg je beo a led je najčešće proziran. Međutim, glečeri ponekad mogu biti svetlo plavi. Zašto? Sneg i led bivaju pritisnuti težinom nataložene mase iznad sebe.  Vremenom, ovaj uticaj čini sneg veoma gustim, izbijajući napolje sve mehuriće vazduha. Ova promena u strukturi kristala leda uzrokuje stvaranje gustog leda u glečeru, sposobnog da apsorbuje crveni spektar i reflektuje plavu svetlost.

Glečeri se ne nalaze samo na Severnom i Južnom polu

Oni pokrivaju oko 10 odsto ukupnog kopna na našoj planeti i ne nalaze se samo na polovima. Glečere zapravo možemo pronaći na svim kontinentima sem Australije, a neki se čak nalaze u Ekvadoru i Meksiku, blizu ekvatora!

Glečeri čine da se osećamo udobno

Kada nosimo tamnu odeću tokom toplog sunčanog dana, ona apsorbuje sunčevu svetlosti i čini da nam bude toplije. Okeanska voda i kopno su tamni. Oni se zagrevaju kako apsorbuju energiju iz Sunca i zadržavaju toplotu. Iz razloga što je led beo ili svetlo plav, on može da putem refleksije da pomogne da se Sunčeva svetlost vrati nazad u svemir, što deluje blagotvorno na klimu na našoj planeti.