Koja je planeta najhladnija u Sunčevom sistemu?

Povezane objave

• Otkrivene životinjske vrste zatočene u pećini još od ledenog doba! 11/02
• Jedan zoološki vrt pomaže ljudima na zanimljiv način 06/08
• Nauka iza irvasa koji vuku sanke Deda Mraza 20/12

Planete u našem Solarnom sistemu zagreva Sunce. Mi na Zemlji, udaljeni smo od naše planete oko 147,55 miliona kilometara, što je distanca koja obezbeđuje savršenu temperaturu za život.

Koja je onda najhladnija planeta u Sunčevom sistemu? Logika sugeriše da je to Neptun, budući da se on nalazi najdalje od naše zvezde. On je čak 4,479 milijardi kilometara udaljen od Sunca.

Međutim, nije on najhladniji, već je to Uran, bez obzira što je 1,6 milijardi kilometara bliži Suncu od Neptuna. Uran može da se pohvali najnižom temperaturom izmerenom u Sunčevom sistemu, čak -224 °C. Naravno, ni Neptun ne zaostaje mnogo, a njegova temperatura je oko -214 °C.

Oboren na stranu

Razlog zašto je Uran tako hladan nema veze s njegovom udaljenošću od Sunca. Milijardama godina unazad, nešto prilično veliko se zabilo u ovu planetu, i to s takvom silom da ga je „preturilo“ na stranu. Doduše, Uran se i dalje okreće oko Sunca, ali prilikom sudara s drugim nebeskim telom, deo toplote koja je bila zarobljena unutar planete se izgubio.

Toplota unutar planeta je recidiv iz vremena kada su nastajale. Planete se stvaraju kada se manje stene razbijaju jedna od drugu, stvarajući na taj način gradivni materijal, spajajući se deo po deo milionima godina. Svaki put kada dođe do sudara, planeta dobija na toploti. Kada tapšemo, posle izvesnog vremena će nam dlanovi biti vreli. Ista stvar se dešava i s planetama.

Neptun nije udario ogroman asteroid, kao što je to bio slučaj s Uranom, tako da je uspeo da zadrži više toplote unutar sebe.

Možda će vas iznenaditi činjenica da najbliža planeta Suncu, Merkur, takođe može biti ekstremno hladna. Dok temperatura na strani koja gleda prema našoj zvezdi može dostići 400 stepeni Celzijusa, na mračnoj je čak -200 °C.

Razlog počiva u tome što Merkur nema atmosferu kao što je ima Zemlja. Ona se ponaša poput ćebeta koje čuva toplotu i raspoređuje je. S obzirom na to da Merkur nema to „ćebe“, frontalna i zadnja strana planete odlikuju veoma različite temperature.

Merenje temperature u svemiru

Na neke obližnje planete, kao što je to Mars, možemo slati sonde koje proučavaju atmosferu direktno s površine. Međutim, ovo ne možemo da uradimo kada su u pitanju daleke planete poput Neptuna ili Urana.

Umesto toga, morali smo iznađemo način da bismo izmerili njihovu temperaturu sa Zemlje. To smo postigli proučavanjem svetlosti koja dolazi s planete, koja nam govori o tome koji tipovi atoma i molekula čine atmosferu. Ova informacija nam omogućava da tačno odredimo temperaturu na planeti: atomi i molekuli se ponašaju kao neka vrsta temperaturnog otiska planete.

Mada su ove panete iz našeg Sunčevog sistema neverovatno hladne, u svemiru postoje još hladnije. Najhladnija od svih je Bumerang Nebula, oblak prašine i gasa udaljen od nas gotovo 50 milijardi kilometara, gde temperatura dostiže -272 stepena Celzijusa.

Naravno, ništa u kosmosu ne može biti hladnije od -273 °C, jer pri toj temperaturi sićušne čestice i atomi od čega je sve napravljeno, praktično prestaju da se kreću, a kada se to desi, nemoguće je da bude još hladnije. Ova temperatura je poznata kao „apsolutna nula“. To znači da ćemo u svemiru teško pronaći nešto tako hladno kao što je to Bumerang Nebula.