Zašto Zemlja nije savršeno okrugla?

Povezane objave

• Tri stvari koje se ne smeju pojaviti u Dizni crtaćima! 11/09
• Super trikovi: Evo šta sve možete da uradite sa spajalicom 23/01
• Fosili pronađeni u Bugarskoj ukazuju na to da je Homo sapiens stigao u Evropu ranije nego što se mislilo! 28/05

Efekat je sličan onome kada osećate kao da vam se ruke „izvlače“ iz ramena dok se okrećete oko svoje ose.

Da imate ogromnu mernu traku koja počinje u centru Zemlje i ide do najvišeg vrha naše planete, ne biste gledali u Mont Everest. Umesto toga, najviša planina bila bi na drugom kraju sveta: Čimborazo u Ekvadoru.

Čimborazo u ovom slučaju pobeđuje, jer je Zemlja zapravo malo „spljoštena“ na polovima, kao kada neko pritiska obema rukama vrh i dno lopte. Kao rezultat toga, ekvator, gde se nalazi Ekvador – štrči. Umesto savršene lopte, Zemlja je „spljoštena“, što znači da je u obliku blago spljoštene sfere.

U stvari, „većina planeta i meseca nisu prave sfere; obično su ’zgnječene’ na ovaj ili onaj način“, rekao je Džejms Tatl Kin, planetolog u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni u Kaliforniji. Pa zašto Zemlja i druge planete i meseci nisu savršeno okrugli?

Prepreka je nešto što se zove centrifugalna sila, rekao je Kin za Live Science, ili prividna spoljna sila koju doživljava objekat koji se okreće.

Rotirajuća planeta doživljava centrifugalnu silu. To možete uvideti i na delu: ako se okrećete u stolici ili na nogama, trebalo bi da osetite povlačenje od svog centra težišta prema spolja. Možda će vam ruke ili noge mlatarati. Ili, ako sedite na ringišpilu, „postoji malo dodatne sile koja deluje na vas na toj vrtešci, pa se osećate odvučeno u stranu“, rekao je Kin.

Pošto se planete i meseci okreću, centrifugalna sila ih dovodi do ispupčenja na ekvatorima. Efekat može biti veoma suptilan, ali dobri primeri za to su Jupiter i Saturn. Ako pogledate globalnu sliku bilo kog gasnog giganta, primetićete da su malo spljošteni i izbočeni na sredini. Spljošteni oblik ovih planeta je uočljiviji jer se one najbrže okreću u Sunčevom sistemu, rekao je Kin. Što se nešto brže okreće, centrifugalna sila više deluje na to.

Haumea

Ekstremni primer centrifugalne sile koja deluje na telo je patuljasta planeta Haumea, kaže ovaj naučnik. Ona se nalazi u Kajperovom pojasu, regionu ledenih objekata izvan orbite Neptuna. Haumea je otprilike veličine Plutona, ali se okreće tako brzo (jedna potpuna rotacija svaka četiri sata) da je „skoro u obliku jajeta“, rekao je Kin.