Na kraju školske godine odlično je bilo 43,2 odsto učenika osmog razreda

Povezane objave

• Zbog informatike – promena u rasporedu i trajanju školske godine! 20/06
• Obezbedite svom detetu mesto u NAJSAVREMENIJOJ školi u regionu: Savremena osnovna škola i gimnazija već upisuju generaciju 2024/25 27/10
• Novi udžbenici u školama za tri godine 31/08

Na kraju osmog razreda osnovne škole u školskoj 2020/2021. godini odličan uspeh ostvarilo je 43,2 odsto učenika, dok je dovoljan uspeh imalo svega 1,2 odsto učenika, navodi se u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Na kraju osmog razreda 34,1 odsto učenika bilo je vrlodobro, a 21,5 odsto njih ostvarilo je dobar uspeh.

Prema podacima iz izveštaja o rezultatima završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja u školskoj 2020/2021. godini, koji je obuhvatio 64.043 učenika koji su u junu polagali završni ispit, prosečan opšti uspeh u 8. razredu iznosio je 4,12. Osmi razred je sa prosečnom ocenom 5,00 završilo 12.256 učenika, odnosno, 19,1 odsto.

Podaci pokazuju i da je osnovnu školu u školskoj 2020/2021. godini sa Vukovom diplomom završilo 8.886, odnosno 13,9 odsto učenika u Srbiji, što je približno na istom nivou kao i prethodne školske godine, kada je taj procenat iznosio 13,8 odsto.

Kada je reč o završnom ispitu koji su učenici polagali 23, 24. i 25. juna, više od polovine zadataka iz matematike rešilo je 68,4 odsto učenika. Na testu iz maternjeg jezika više od polovine zadataka rešilo je 76,5 odsto, a na kombinovanom testu 86,7 odsto učenika.

Analiza postignuća na završnom ispitu ukazuje da učenici koji imaju bolji opšti uspeh ostvaruju i bolje rezultate na sva tri testa, dok bolje rezultate od proseka ostvaruju učenici nosici Vukove diplome.

Analiza je pokazala da su na završnom ispitu na kraju školske 2020/2021. godine u poređenju sa prethodnom školskom godinom ostvareni prosečno bolji rezultati. Prosečno postignuće učenika na testu iz matematike, izraženo u bodovima iznosilo je 12,50 što je za 10,6 odsto više u odnosu na prosek od 11,18 boda na testu u okviru završnog ispita 2019/2020. godine.

Kada je reč o testu iz maternjeg, odnosno srpskog jezika prosečano postignuće iznosilo je 13,37 bodova što je u odnosu na 11.02 boda koliko su učenici u proseku imali na ovom testu na kraju školske 2019/2020. godine poboljšanje od 17,6 odsto.

Prosečan broj bodova na kombinovanom testu iznosio je 14,82 u odnosu na prosečnih 14,17 bodova na kraju školske 2019/2020. godine, što je više za 4,4 odsto.

Završnim ispitom proverava se stepen ostvarenosti standarda postignuća i zbog toga stručni timovi koji pripremaju zadatke koji reprezentuju izabrane standarde postignuća pri sastavljanju testova vode računa o odnosu broja zadataka sa osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa. Izbor standarda postignuća koji će se proveravati na završnom ispitu uslovljen je opštim ishodima osnovnog obrazovanja, ciljevima, zadacima i sadržajem nastavnog programa određenog predmeta i zadatim obimom testa.

U testu iz matematike koji se u junu našao pred učenicima bilo je šest zadataka otvorenog tipa i učenici su bili u obavezi da navedu postupak rešavanja, dok se od učenika u 14 zadataka očekivalo da izaberu tačan odgovor od nekoliko ponuđenih.

Test iz maternjeg jezika imao je devet zadataka osnovnog nivoa, sedam srednjeg nivoa, a četiri je bilo naprednog nivoa.

Kada je reč o zadacima u kombinovanom testu svi zadaci su bili zatvorenog tipa, takozvani zadaci višestrukog izbora, kao i povezivanje u tabeli. Inače, ovaj test se sastoji od 20 zadataka iz pet nastavnih predmeta (fizika, hemija, biologija, geografija i istorija).

U testovima je odnos zadataka sa različitih nivoa postignuća bio ravnomerno raspoređen. Na testu iz maternjeg jezika i kombinovanom testu bilo je više zadataka zatvorenog tipa u odnosu na test iz matematike. U testu iz matematike bilo je više otvorenih zadataka nego u druga dva testa, što je moglo uticati na učenička postignuća.

U izveštaju se, takođe, navodi da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima zbog pandemije virusa Kovid 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja.