Deca i mediji: Kako funkcioniše ovaj odnos?

Povezane objave

• Od čega zavisi kakvu će boju očiju imati dete? 26/10
• Od majke inteligencija, od tate intuicija? 10/05
• Kako da isplanirate vreme? 04/06

Od informacija se ne možemo u potpunosti sakriti. I ne bi trebalo. Mediji su, zapravo, tu da bi nam blagovremeno, potpuno, provereno i objektivno preneli relevantne informacije koje su od javnog interesa. 

Međutm, često se zaboravi ko je sve ispred malih ekrana, pa se deo sadržaja pretvori u običnu papazjaniju koja trenutno, a nekad i u budućnosti, obeleži jedan period života, pa i čitav život – deteta.

Informacija kao pravo deteta

Jedno od osnovnih građanskih i političkih prava deteta je pristup odgovarajućim informacijama koje su od interesa za njih i koje odgovaraju njihovoj krhkoj ličnosti koja je još u razvoju. Dakle, taj sadržaj koji se pravi u informaciju mora biti posbeno kreiran za njih kako bi se sprečili štetni uticaji na razvoj deteta.

Šta su štetni uticaji? Čini se kao previše uopšten pojam, zar ne? Štetan sadržaj ima za posledicu štetni uticaj, a taj uticaj može, dugoročno ili kratkoročno, da unazadi razvijanje i osposobljavanje misli i poimanja stvarnosti deteta koje se još razvija.

Dete koje učestvuje u procesu razmena tih informacija, poznaje situaciju vezanu za njih, interesuje se za okolinu i način funkcionisanja medija, medijski je pismeno. Ovo je jako važan pojam i obuhvata sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija (Aufderheide, 1992), što znači da je dete sposobno da primi informaciju, da je razume, reprodukuje, poveže informacije, prepozna zabludu i da postavi pitanja kada misli da je potrebno, kada želi nešto da sazna i kada nešto ne razume.

Ovo je, dakle, njihovo pravo.

Deca i digitalni mediji

Digitalni mediju su naša stvarnost i nećemo da se lažemo: deca ih koriste više nego što bismo to hteli sebi da priznamo, a nekada i bolje nego što i mi sami znamo da se snađemo u tom svetu. 

Roditeljima danas nije strano da, kako bi smirili bebu koja ima samo nekoliko meseci, puste nešto preko telefona dok sede u parku kako ono ne bi plakalo. I, eto prvog upoznavanja dece sa digitalnim medijima.

Stručnjaci, pak, upozoravaju da decu do dve godine starosti ne bi trebalo izlagati digitalnim medijma, dok su za malo stariju decu dva časa dnevno vremenski maksimum koji mogu provesti uz sve medije, ali zbirno. Sve ostalo se tretira kao vrsta zavisnosti, a cifra o kojoj se govori je šest sati dnevno.

Na koji način pokrenuti pitanje o upotrebi?

Deca nižeg uzrasta medije posmatraju kao jedan vid zabave, što jednim delom jeste tako, stariji tinejdžeri danas gledaju kako da svoje ideje ukombinuju sa medijima, pa da se bave novim zanimanjima koje tehnologija “pravi” (odatle imamo jutjubere, influensere i slično), a neki kasnije od toga, kao vrlo mladi, naprave posao. 

Međutim, u prvim momentima trebalo bi im objasniti za šta bi takvi mediji, zapravo, trebalo da služe – njihova uptreba, naravno, ali sa edukativnim, smislenim i kreativnim pristupom, a tek na kraju, u malom procentu, zabavnom. To bi trebalo da objasne članovi porodice i učitelji koji najviše vremena provode sa decom.

Šta je sa medijskim radnicima?

Prema poslednjim informacijama, koje datiraju sa kraja 2019. godine, deca provode svakog dana na Internetu oko tri sata, što označava veliku odgovornost koju imaju kreatori sadržaja. 

Šta mogu da urade?

Prvo što uvek mogu i moraju da rade je da poštuju Kodeks novinara Srbije, da izbegavaju pisanje i prikazivanje agresivnih i vulgarnih medijskih sadržaja u javnom prostoru, pogotovo na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, pa makar da je ograniče tako što će je prikazivati u određenim noćnim terminima, a svakako da u ovu preporuku svrstaju i sav neprimeren sadržaj koji utiče na njihov intelektualni i moralni razvoj.

Ova preporuka je jednako važna, kako za novinare i novinarke, tako i za urednike i vlasnike medija. 

Velika odgovornost u kontrolisanju konzumiranja sadržaja je i na roditeljima. Svi zajedno ne smemo da zaboravimo da su i naši najmlađi korisnici svakodnevnih informacija.