Da li su ptice direktni potomci dinosaurusa?

Povezane objave

• Interesantne činjenice o Suncu 21/01
• Kada je koja planeta Sunčevog sistema otkrivena? 18/01
• Kako golub pismonoša zna put? 30/08

Anatomija nekih ptica zaista podseća na anatomiju skeleta dinosaurusa koja je jedina prilika koju možemo da doživimo kao ovu pre 60 minilona godina izumrlu životinju.

Nova otkrića u polju paleontologije objašnjavaju izgled dinoaurusa poput džinovskih ptica, zakržljalih ili ne, krila i čak tela obraslih perjem isto kao kod današnjih ptica.

Paleontolozima treba još činjenica kako bi sa ovim teorijama i opisom izgleda izašli u široku javnost ali otkrića jesu senzacionala.

Dinosaurusi su šetali zemljom pre više od 180 miliona godia, prema proceni naučnika i pronađenih fosilnih ostataka, a izumrli su pre oko 60 miliona godina. O izumiranju dinosaurusa kruže razne teorije i skoro sve su uzete u obzir kao istinite ili kao deo velike istine, a jedna je i prelazak ogromnih bića u evolucioni oblik sada zvani ptica.

Kako uopšte znamo kako su izgledali dinosaurusi?

Fosil (latinski fossus što zači iskopan) je sačuvan ostatak, otisak, trag u mineralu, mineralizovan ili kalcifikovan. Fosili se uglavnom nalaze u sedimentnim stenama kao fosilni zapisi. To mogu biti ostaci otiska stopala, biljke, životinje čak i mišićnog vlakna, kože….

Paleontologija je nauka koja se bavi fosilima.

U fosilima su do sad otkriveni mnogi podaci kojima možemo rekonstruisati kako telo i pokret tako i život ovih praistorijskih životinja. U fosilu, kao najređi ostaci pronađena i jaja ovih životinja, pa je i genetskim kodom i strukturalnim rasponom ustanovljena i veličina i građa i razvitak.

Kako su nađene i imenovane različite vrste stvoren je i lanac ishrane i čitav izgled ekosistema tog doba. Nađeni su i skamenjeni koraci, gnezda i čitave situacije koje nam daju pogled u scene iz života na zemlji stotine miliona pre našeg posotojanja. Skoro sve je nađeno fosilovano što se tiče samog oblika postojanja dinosaura sem onog najporoznijeg gornjeg sloja, kože i mogućeg perja.

Ono što ih spaja sa pticama sem građe jesu ponašanja koja su nađena iz „fosilovanih scena“. Od nedavno Prirodnjački muzej na Menhetnu krasi scena oko koje se dosta polemisalo- nađeno je gnezdo, grabljivac i majka pa je nagađano ko je grabljivac i čija su jaja. Scena neverovano opisuje praživot ovi drevnih stanovnika a iz nje nizom godina je ustanovljeno da se ovde radi o ponašanju koje i dan danas upražnjava red životinja ptica.