Kako su kontinenti dobili imena

Afrika

Postoje razne teorije o tome kako je ovaj konitinent dobio ime. Prema jednoj od teorija, nakon što su Rimljani porazili Kartaginu u Trećem punskom ratu, novoosvojeno mesto su nazvali Afrika. Iako, najpopularnija teorija navodi da ime potiče od plemena Afri, i da je u pitanju ženski oblik latinske reči “africus”- u prevodu “zemlja Afra”.

Drugi teoretičari smatraju da ime potiče od feničanske reči “afar” – prašina. Kada joj se doda latinski sufiks – ika (-ica), koji se koristi za obeležavanje “zemlje”, dobija se naziv “zemlja prašine”. Ukolko se u vidu ima afrička pustinja i topla klima, rimsko osvajanje severa Afrike, vrlo je verovatno da je teorija o plemenu Afri, ona koja je ispravna.

Azija

Ime se pojavljuje u Herodotovoj “Istoriji”, 440. godine pre naše ere, i potiče od starogrčke reči ” Ἀσία”. Ovo ne isključuje mogućnost da se reč koristila i ranije. Naziv se nije odnosio na ceo kontinent, već samo na zemlje sa istočne obale Egejskog mora, a kasnije i Anadolije. Teoretičari smatraju da ime potiče od feničanske reči “asu” – istok i akadske reči “asu” koja znači izaći ili uzdići se. Zato se za Aziju kaže “zemlja izlazećeg Sunca”.

Antarktik

Antarktik je najjužnija tačka naše planete i naziv potiče od grčke reči “antarktike” – suprotno severu. Škotski kartograf, Džon Džordž Bartolomeu navodno je prva osoba koja je koristila termin “Antarktika” za taj kontinent. Prema istoričarima, to nije prvi put da se taj termin upotrebljava. Naime, Francuzi su to ime koristili za različita mesta pre njega, poput kolonije u Brazilu poznate kao Francuski Antarktik.

Australija

Terra Australis Incognita na latinskom znači “nepoznata zemlja na jugu”. Priče o postojanju ovog kontinenta datiraju još iz doba drevnog Rima. Ime Terra Australis, nastalo je nakon što su Evropljani otkrili način da stignu do ovog kontinenta. Metju Flinders insistirao je na upotrebi ovog naziva, 1804. godine, a 1817. je tadašnji guverner Lahlan Makarije pokrenuo peticiju za zvanično usvajanje. Kontinent je dobio zvanično ime tek 1824. godine.

Evropa

Predpostavlja se da je Evropa dobila ime po jednoj od Zevsovih ljubavnica iz grčke mitologije Europi. Legenda kaže da je Zevs lično oteo Europi i pretvorio je u belog bika, kog je potom odveo na Krit.

Prema jednoj od teorija termin potiče od akadske reči “erebu” – sići, zaći ili od feničanske reči “ereb” – veče, zapad. Ime Evropa potiče od grčke reči “eurys” što u prevodu znači široko, dok “ops” znači lice, pa ovo možemo prevesti kao “široko lice”.

Severna i Južna Amerika

Poznato je da je Amerika dobila ime po Amerigu Vespučiju, koji je putovao 1499. i 1502. godine u Novi svet. Kako je bio učen i obrazovan, brzo je shvatio da zemlja do koje je stigao nije Azija. Tada je odlučio da piše o svojim putovanjima, a njegove knjige objavljene su 1502. godine.

Nemački kartograf Martin Valdsemiler je 1507. godine napravio novu mapu koja je uključila Novi svet. Iako je bio svestan spisa Ameriga Vespučija, nije znao za Kolumbove ekspedicije. Tako je odlučeno da novi kontinent dobije ime po Vespučiju.