Kako su nastale lizalice?

Povezane objave

• Danas slavimo 88. rođendan Miki Mausa! 18/11
• Antarktik je pre 90 miliona godina bio prekriven tropskim šumama 19/04
• NASA i projekat na Mesecu! 19/04

Lizalice danas dolaze u različitim oblicima, ukusima i bojama, a omiljeni su slatkiši dece širom sveta. Međutim, da li ste se ikada zapitali kako su ove poslastice nastale?

Ideja o jestivom slatkišu na štapiću veoma je jednostavna, a istoričari veruju da su lizalice otkrivene bezbroj puta. Prvi zabeležen slučaj preteče lizalica postoji još iz Srednjeg veka, kada su bogati slojevi društva kuvali šečer i služili ga na stapićima ili pak na ručkama.

Moderne lizalice nastale su nešto kasnije, ali postoji veo misterije oko toga ko je bio izmumitelj. Naime, početkom 20. veka, nekoliko američkih kompanija preuzelo je zasluge za pronalazak lizalica. Prema knjizi “Hrana za misao: Neverovatne male hronike sveta” (engl. Food For Tought Extraordinary Little Chronicles of the World), lizalice je osmilio Džordž Smit iz Konektiketa, koji je 1908. godine kuvao slatkiše, a zatim ih stavljao na štapiće. Ime je dao po svom konju za trke Lolipopu, pa se tako svaka vrsta lizalice na engleskom naziva lolipop.

Ipak, sam termin zabeležio je engleski leksikolog Fransic Grose još 1796. godine, a termin je odnosio na loli (engl lolly- jezik) i pop (engl. slap- udaranje). Prva referenca na lizalicu odnosno lolipop u modernom kontekstu nastala je 1920-tih godina. Prema nekim istoričarima, lolipop je zapravo nastao iz romske reči loli phaba, što označava ušećerenu jabuku na štapiću.

I dok ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo ni ko je izmislio lizalicu niti ko joj je nadenuo ime, ipak danas, uz standardne poslastice na štapiću imam različite varijante lizalica, poput onih iskrivljenih, do uvijenih i pljosnatih.