Kakve su to dvopolne životinje?

Dvopolne životinje

Kod jednog u deset hiljada leptira i drugih insekata može da se vidi ova podela. Dvopolne jedinke su česte i kod rakova, posebno kod jastoga i drugih zglavkara.

Kakva je pojava u pitanju, odnosno kako do nje dolazi?

Životinje, kao sva živa bića, razmnožavaju se polnim putem. Život započinju kao jajna ćelija poznata i kao zigot. Ona se iznova i iznova deli mitozom. To znači da od jedne jajne ćelije nastaju dve, zatim četiri i tako dalje. Na kraju dobijamo mladunce.

Kada je reč o sisarima, ćelije se diferenciraju tokom razvoja, potom kada se podele mogu postati bilo koje tkivo.

Kod zglavkara ove promene, odnosno rane faze deobe ćelije su predodređene. Nakon što se zigot leptira podeli, prve dve ćelije će pojedinačno odrediti levu i desnu stranu životinje.

Naredna podela odrediće prednji i zadnji deo tela, dok će treća podela odrediti gornji i donji deo tela.

Kada hromozom mutira

Svaka ćelija ima svoj DNK kod, pre podele sastoji se od dva seta hromozoma. U kodovima se nalaze informacije o polu, koji određuju hromozomi nama poznati kao x i y hromozomi.

Ženka kod leptira je xy, dok je muška xx, dok je kod ljudi suprotno. Ukoliko dođe do mutacije ovih hromozoma, životinja može poneti samo jedan x hromozom bez y i tako postato ženka. Može se desiti da dobije tri x hromozoma i tako će postati muška jedinka.

Ukoliko nešto krene naopako u ranim fazama mitoze i hromozomi koji su vezani za pol ne razdvoje se pravilo, ćelije mogu završiti sa previše hromozoma ili sa nedovoljno.

Međutim do grešaka može doći i u kasnijim podelama ćelija, pa tako slede još čudnije kombinacije koje podsećaju na mozaik muških i ženskih karakteristika.