Skejtbording kao mejstrim sport

Povezane objave

• Zašto se nekima kosa kovrdža? 04/12
• Da li su video igrice bolje za oči od šargarepe? 10/09
• U tuđim koracima: Kako izgleda posao arheologa? 12/02

Skejtbording se najpre zvao “ulučno surfovanje”, a nastao je u Kaliforniji 40-ih godina prošlog veka. Ne čudi mesto porekla, kao ni prvobitni naziv, jer treba znati da su surferi tražili aktivnost kojom bi se zabavljali  kada nema dovoljno dobrih talasa za “jahanje”. Prvi skejtovi su bile obične daske sa točkićima sa rošula. ali, kada je taj sport zaživeo, mnogi proizvođači su se zainteresovali i počeli sa masovnom proizvodnjom. Pa tako danas na tržištu postoje više različitih modela, oblika, a razlikuju se i po sastavu – drvetu i načinu lepljenja podloge.

Iako se veruje da su kalifornijski surferi inicijatori, nikada stvarno poreklo skejtborda dokazano. Međutim, drvene ploče sa točkićima su do 1963. godine su bile u zenitu popularnosti. Kompanije, među kojima su  Jack’s, Hobie i Makaha, su prepoznale uticaj i važnost sporta te su počeli i da organizuju takmičenja u slalomu i slobodnom stilu. Pioniri u toj disciplini bili su skejteri Torger Johnson, Woody Woodward i Danny Berer.

Međum, potpuno neočekivano i bez jasnog razloga 1965. skejtbording je bio na umoru i ga je nekolicina entuzijasta održavala u životu. Jedan od razloga za takvo stanje, možda se krio u činjenici da je taj sport opasan. Tome su doprinele i inovacije, a koje se nisu pokazala kao najbolje, naime glineni točkovi su bili vrlo nesigurni i uzročnici za mnoge povrede.

Gotovo deceniju kasnije, Frank Nasworthy je “oživeo” skejtbord i to pronalaskom uretanskih točkova. Skejteri se vraćaju na ulice, ali i sve više zauzimaju parkove i druge javne površine, praveći rampe i druge prepreke radi vežbanja i usavršavanja. Popularizaciji je pomogao i pronalazak VHS kasete, te su zahvaljujući snimcima klinci širom sveta mogli da se upoznaju sa ovim sportom i samom “daskom”. Pravi bum skejtbording doživljava 1995. godine kada su održane prve X-Games, događaj koji je ovaj sport postao mejnstrim.

Skejt parkovi su ubrzano počeli da niču početkom 2000. godine, takmičenja je bilo sve više i počinje da se živi od tog sporta. Inače, skejtbording je odličan za razvijanje motornih veština, koordinacije pokreta, preciznosti i izdržljivosti. A kada se sa njim počinje treba znati koju dasku prvo koristiti, kao i koji bi stil vožnje osoba razvijala.

Stručnjaci napominju, da iako možda sve daske liče, one se ipak razlikuju po veličini, odnosno po dužini i širini. Odrasli koriste daske  širine oko 20 cm, deca visine oko 140 cm one daske širine 17 cm, a daske od 15 cm širine su idealne za decu visine oko 110 cm.

Što se materijala tiče, postoje skejtovi od plastike i šperploče/drveta. Kratki skejtbordovi su uglavnom od jake i dobre plastike, dok se duži izrađuju od kvalitetne šperploče te još i dodatno ojačavaju i dugi su oko 70 cm. Sve su popularniji tkz. longbordovi koji su dužine od 100 do 150 cm i idealni su za urbanu vožnju, vrlo brzi i stabilni.