Zašto su pande ugrožena vrsta

Povezane objave

• Otkrivena morska zvezda koja svetli u mraku! 08/02
• Kako izgleda svet kroz oči životinja? 05/12
• Hrčci: spretne pobegulje 19/04

Iako se pande ne bore previše da opstanu, njihovom istrebljenju sigurno doprinosi i uticaj ljudi na njihova prirodna staništa. Međutim, ljudi se ipak trude da sačuvaju ove slatke mede i da im pomognu da prežive.

I pored svih napora ljudi da ih spasu, pande ne sarađuju ni malo i uopšte ne olakšavaju posao onima koji žele da ih sačuvaju u što većem broju.

Evo zašto su pande ugrožena vrsta na svetu:

Ne hrane se kako bi trebalo

Pande uporno jedu pogrešnu hranu. Njihova ishrana se sastoji najviše od bambusa (99%), a to nije dobro za njih. One pande koje se nalaze u zoološkom vrtu se, zahvaljujući ljudima, ipak hrane malo bolje, jer pristaju da jedu i šargarepu, jabuke, šećernu trsku, kašu od pirinča i druge namirnice koje su im potrebne.

Pande koje se hrane samo bambusom nemaju dovoljno energije čak i za najosnovnije dnevne aktivnosti, pa zato i deluju kao da su najveći lenjivci na svetu. U toku dana najčešće leže ili sede na jendom mestu, a i kad rade nešto – to znači da jedu bambus.

Ne žele da se razmnožavaju

Još jedan od razloga zašto su pande donekle krive za svoju status – ugrožene vrste životinja, jeste i to što su oni generalno nezainteresovani za razmnožavanje. A kako će ih biti više ukoliko se ne razmnožavaju?

Pandama ništa ne ide u prilog, što se tiče razmnožavanja. Zbog načina ishrane imaju jako malo energije koju ne žele da potroše na parenje. Osim toga vrlo su nezainteresovani, a period za parenje traje samo 2-3 dana godišnje – na proleće. Ukoliko to propuste, moraju čekati narednu godinu.

Osim svih ovih uslova koji ne idu u prilog razmnožavanja pandi, postoje i pravila pri parenju koja moraju ispoštovati mužjaci kako bi došlo do razmnožavanja. Mužjaci pande moraju da ispuste određeni zvuk kada se približavaju ženki kako ona njihov prilazak ne bi protimačila kao napad.

Problem je u tome što su pande nezainteresovane za razmnožavanje, pa se mužjaci još teže nateraju da ispuste pravi zvuk u pravo vreme kako bi mogli očekivati mladunce i produžetak vrste. Opet su tu ljudi da im pomognu u tome, pa se zato pande najčešće i razmnožavaju samo u zoološkim vrtovima ili drugim prostorima gde se ljudi brinu o njima.

Nisu dobri roditelji

Na listi “najlošijih majki u životinjskom svetu” nalaze se i pande. One se ovde nalaze iz dva razloga.

Prvi razlog je taj što mama-panda može da rodi dva mladunčeta najviše, ali ipak odrastanje može da doživi samo jedno. Ženke pande ne mogu da se brinu od dva mladunčeta u isto vreme, pa tako odmah nakon rođenja jedno mladunče ostavljaju za sobom.

Ženka panda se o mladunčetu brine prve tri godine, što znači da u najboljem slučaju panda može da ima po jedno mladunče na svake tri godine.

Drugi razlog zbog kog se panda nalazi na listi “najlošijih majki u životinjskom svetu” jeste i taj što su pande jako retko skotne, pa nekad ni ne znaju da nose mladunče u stomaku. Ovo neznanje može dovesti i do toga da kada se okoti ubije svoje mladunče na spavanju jer nije ni primetila da ono postoji.