Naučnici dokazali da vrane poseduju višu inteligenciju

Povezane objave

• Kako psi znaju kako se osećamo? 18/01
• Najređa boja očiju na svetu! 15/07
• Pustinja ili Severni pol – gde bi čovek duže živeo? 11/12

Bez obzira da li se radi o vranama, gavranima ili drugim pticama iz porodice korvida, one su sposobne za pravljenje alata iz više delova, poput spojenih štapića, kako bi došle do hrane.

Ove ptice koje je proslavio Ezop, zapravo su kadre da rešavaju geometrijske zagonetke i bacaju lešnike i orahe na kolovoz, ne bi li ih zgnječili točkovi automobila i na taj način im obezbedili  besplatan obrok. Vrane već dugo vremena fasciniraju naučnike svojom inteligencijom i kreativnošću.

Sada ove ptice mogu dodati još jedno pero ovim tvrdnjama: istraživanje nedavno objavljeno u časopisu Science, otkrilo je da su vrane svesne onoga što znaju, kao i da mogu razmatrati sadržaj sopstvenih misli, što je manifestacija više inteligencije i analitičke misli, za šta se verovalo da je rezervisano samo za ljudsku vrstu i nekoliko viših sisara.

Druga studija, takođe objavljena u Scienceu, bavila se do sada neviđenim detaljima o neuroanatomiji golubova i sova, pronalazeći izvesne nagoveštaje na osnove njihove inteligencije, što se može primeniti i na korvide.

Oba rada pokazuju da su inteligencija i samosvest zasnovane na povezivanju i obrascima aktivnosti neurona, i to u delu mozga gde ih ima najviše, palijumu. Mozgovi se možda čine raznolikim, ali u isto vreme mogu deliti fundamentalne sličnosti. Sve može biti jednostavno pitanje razmere: koliko je neurona dostupno za rad?

Razumevanje umova životinja obećava da će baciti svetlo na poreklo takvih kognitivnih sposobnosti, kao što je, u ovom slučaju, poznavanje i analiza sadržaja sopstvenog mozga. Tako ljudi rešavaju izazove i otkrivaju: šta ja znam? šta ako na to gledam ovako?, i upravo je to stub više inteligencije. Poznavanje onoga što znate takođe je oblik samosvesti, a otkriće da više vrsta poseduje ove sposobnosti otvara škakljiva pitanja u vezi s tim kako se prema njima odnosimo.

Da bi testirao da li vrane znaju i mogu da analiziraju sadržaj u svojim glavama, neurobiolog, Andreas Nider iz Univerziteta Tibinger u Nemačkoj, obučio je dve ptice da kljunom ubodu crvenu ili plavu metu na ploči, u zavisnosti da li su videle slabo svetlo. Nider je stalno menjao „pravilo“, s tim što je pticama ukazano koja boja šta znači: crveno = video sam, ili plavo =  nisam video, ali samo nakon puštanja svetlosti. To je od vrana, pod imenom Glen i Ozi, zahtevalo da nastave da analiziraju ono što znaju. Imali su sekundu ili dve da shvate šta su videli i kažu to Nideru odabirom određene mete.

Dok su vrane rešavale ove zadatke, istraživači su pratili aktivnost stotina njihovih neurona. Mozak vrane poseduje 1,5 milijardi neurona, što je identično brojnim vrstama majmuna.

Kada su vrane prijavljivale da su videle svetlost, opažajni neuroni su bili aktivni između prigušenog bljeska i ptica koje kljucaju obojenu metu, što znači „da, video sam to“. Ako vrane nisu opazile isti slab podražaj, nervne ćelije su „ćutale“, a ptica je kljucala „ne, nisam ništa video“. Moždana aktivnost Ozija i Glena se sistematski menjala u zavisnosti  od toga jesu li primetili prigušen bljesak ili ne.

Tokom kašnjenja, mnogi neuroni su reagovali u skladu s predstojećim izveštajem, a ne u odnosu na jačinu svetlosti. Populacija neurona sadržavala je informacije o subjektivnom iskustvu vrana tokom čitavog ispitivanja, konstatovali su naučnici.

Ptice su bile svesne onoga što su subjektivno opazile, bilo da je došlo do prigušenog bljeska ili ne, ispravno izveštavajući šta su njihovi opažajni neuroni zabeležili. To bez dileme pokazuje da vrane i verovatno druge napredne ptice imaju čulnu svest u smislu da imaju specifična subjektivna iskustva, u okviru kojih mogu da komuniciraju. Osim kod vrana, ova vrsta neurobioloških dokaza za postojanje samosvesti postoji samo kod ljudi i makaki majmuna.

Studija pokazuje da neuroni u najsloženijem delu mozga vrana, palijumu, imaju aktivnosti koje ne predstavljaju ono što im je pokazano, već ono što su kasnije prijavili. Neuroni predstavljaju ono što su životinje prijavile da su videle, bilo da im je to pokazano ili ne. Neuroni to shvataju u vremenskom razmaku između trenutka kada Nider pticama saopšti pravilo i kada kljucaju metu kako bi označile odgovor.

To je upravo ono što bi se očekivalo od neurona koji su učestvovali u formiranju misli. Korvidi su kognitivno sposobni kao majmuni, pa čak i čovekoliki majmuni.

Druga studija detaljno je proučavala neuroanatomiju golubova i sova, pronalazeći nagoveštaje na osnovu njihove inteligencije, koji se verovatno primenjuju i na korvide. Naučnici su odavno znali da vrane i gavrani imaju neobično velike prednje mozgove, ali za razliku od prednjih mozgova sisara, neokorteksa, korvidi nemaju šest povezanih slojeva za koje se smatra da proizvode višu inteligenciju. Međutim, njihovi imaju obrasce povezivanja koji podsećaju na neokorteks, izvestili su naučnici predvođeni Martinom Štahom iz Univerziteta Rur u Nemačkoj.

Konkretno, neuroni golubova i sova sastaju se pod pravim uglom, formirajući kompjuterska kola organizovana u kolone. Ptičja verzija ovog plana povezivanja mogla bi generisati računarska svojstva koja podsećaju na neokorteks sisara.

U teoriji, od svakog mozga koji ima velik broj neurona povezanih u asocijativna kola, moglo bi se očekivati da dobije na fleksibilnosti i složenosti u ponašanju.

Mi smo dakle u grupi s korvidima. Studija iz 2014. pokazala je da vrane iz Nove Kaledonije, evropske sojke i neki drugi korvidi, mogu rešiti izazov iz Ezopove basne, bacajući kamenje u cev ispunjenu vodom, kako bi izašao plutajući komad hrane koji mogu da dohvate, što deca uglavnom ne mogu da urade do 7. godine. Ove ptice su bile prve životinje koje su rešile ovaj zadatak.