Kako je nastao znak pitanja?

Istorija znaka pitanja – legende

Pojedinci smatraju da je znak pitanja nastao još prilikom upotrebe na mapama kojima su se označavala mesta koja su kroz istoriju ostala neistražena. Znak pitanja je na ovoj mapi predstavljao rep radoznale mačke.

Upravo u skladu sa tim, znaku uzvika predstavlja ispravljen rep mačke kada se iznenadi.

Prema nekim navodima, ove oznake smo preuzeli od Egipćana, koji su poznati po obožavanju ovih životinja.

Međutim, u starom Egiptu nije postojao ni jedan znak interpunkcije, nego su oni postali deo norme književnog jezika u Egiptu tek u 19. veku.

Postoji legenda i da ovaj znak potiče iz Rima, koji i jeste kolevka velikog broja legendi. Veruje se da je znak pitanja deo latinske reči questio = pitanje. U srednjem veku se ova reč u govoru skraćila na qo.

Vremenom su ova dva slova, koja su označavala pitanje, počela da se pišu drugačije, pa je slovo Q počelo da se piše iznad O, što je dovelo do formiranja jednog znaka.

Alkuin iz Jorka

Pored legendi o nastanku znaka pitanja, čija se istinitost ne može potvrditi, postoji i verovatnija teorija o nastanku ovog simbola.

Najverovatnije je znak pitanja nastao zahvaljujući Alkulinu iz Jorka, piscu i učitelju iz srednjeg veka, koji je živeo tokom 18. veka.

Alkulin je primio poziv od Karla Velikog, koji ga je pozvao da se pridruži njegovom dvoru i podučava njegovu decu. Alkulin je to prihvatio i za vreme boravka u Franačkoj napisao je mnoštvo pesama i knjiga.

Tada je potreba za znacima interpunkcije bila više nego očigledna, s obzirom na to da se knjige više nisu samo javno čitale, nego su ih čitali i monasi. Problem prilikom čitanja upravo je bilo odsustvo interpunkcije.

Stari rimski sistem je u to vreme na različite načine označavao pauze – nagomilanim tačkama. Međutim, ovaj sistem nije imao znakove za sve potrebe, pa je bilo potrebno naći neko bolje rešenje.

Tada je Alkulin osmislio punctus interrogatives – simbol koji je trebalo da označava kraj rečenice. Ovo nije bio u potpunosti nov znak, jer je predstavljao kukicu iznad već poznate rimske tačke.

Alkulin je osmislio ovaj znak kako bi se njime obeležio kraj bilo koje rečenice, ali su učenici iz Pariza ipak napravili male izmene. Tako je ovaj znak upotrebljavan samo na kraju upitne rečenice.

Ovaj Alkulinov znak su u to vreme nazivali “munje“, a vremenom se transformisao u ono što mi danas zovemo – znak pitanja.

Dok je štamparska presa izmišljena, ovaj znak je postao simbol pitanja u celom zapadnom svetu, a kada je znak došao i do arapskog sveta – bio je prilagođen arapskom pismu – tako što su ga okrenuli naopako.