Dodaci ili dodatci, vannastavni ili vanastavni? Rešite ove jezičke nedoumice!

Povezane objave

• Treći literarni konkurs „Smešna priča“ 28/11
• Zbirke zadataka za malu maturu 2018/2019 u prodaji! 15/01
• 10. april – Dan sećanja na Dositeja Obradovića 11/04

U slučaju primera navedenih u naslovu, u srpskom jeziku dolazi se do glasovne promene pod nazivom gubljenje suglasnika, a evo šta ono podrazumeva.

Do glasovne promene gubljenje suglasnika  dolazi kada se zubni konsonanti C, D, S, T i Z nađu jedan do drugog, ili kada se dva ista glasa u okviru jedne reči nađu jedan pored drugog.

Tada se vrši uprošćavanje konsonantske grupe radi lakšeg izgovora određene  reči. Ovoj glasovnoj promeni najčešće prethode druge glasovne promene, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, sibilarizacija.

Do gubljenja suglasnika dolazi:

1) Pri građenju složenih reči, na primer:

– bez+zakonje – bezzakonje – bezakonje,

– bez+zvučni – bezzvučni – bezvučni,

– od+dužiti – oddužiti – odužiti,

– pod+držati – poddržati – podržati;

2) Pri građenju izvedenih reči, na primer:

– autobus+ski – autobusski – autobuski,

– Francuz+ski – francuzski – francusski – francuski,

– Kinez+ski – kinezski – kinesski – kineski;

– srez+ski – srezski – sresski – sreski;

3) Kada se suglasnici D ili T nađu ispred glasa C, na primer:

– poredak – poredki – poredci – poreci,

– predak – predki – predci – preci,

– dodatak – dodatki – dodatci – dodaci,

– ostatak – ostatki – ostatci – ostaci;

U navedenim rečima je pre gubljenja suglasnika izvršena sibilarizacija (promena k u c ispred i).

4) Kada se suglasnik T nađe u suglasničkim grupama teškim za izgovor (stl, stlj, stn, štn), na primer:

– porasti – porastla – porasla,

– bolest – bolestljiv – bolesljiv – bolešljiv,

– čast – častna – časna,

– pozorište – pozorištna – pozorišna.

U reči bolešljiv je nakon gubljenja suglasnika izvršeno jednačenje suglasnika po mestu tvorbe.

Odstupanje od gubljenja suglasnika

1) Glas T ostaje u imenicama stranog porekla sa nastavkom -kinja, na primer: akvarelistkinja, finalistkinja, pijanistkinja, sportistkinja;

2) Glas T ostaje u pridevima od stranih osnova, na primer: aoristni, azbestni, kontrastni, protestni;

3) Glas T ostaje u složenim rečima iako se sadrži u složenom konsonantu, kako zbog pauze koje se oseća, tako i zbog značenja reči, na primer: otcepiti, potceniti, potčiniti, pretčas;

4) U složenicama (uglavnom novijim) kada reč gubi svoje značenje, na primer: poddijalekat, preddržavni, protivvrednost, transsibirski, vannastavni;

5) U superlativu prideva koji počinju glasom J, na primer: najjači, najjasniji, najjednostavniji, najjeftiniji, najjužniji.

Izvor: www.opsteobrazovanje.in.rs