Ovako je govorio Vuk Karadžić

06/02/2019, 14:50

Ovako je govorio Vuk Karadžić

Na današnji dan umro je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika.

U Beču, 6. februara 1864. preminuo je Vuk Stefanović Karadžić, On je bio reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku (“Pismenica”) i rečnik (1818).

Budući da se bavio srpskim jezikom sakupljao je i narodne umotvorine, a u nastavku porčitajte neke od njih.

Citati Vuka Karadžića

Ko priznaje, pola mu se prašta.

Dobro je znati šta ljudi misle i govore, ali ne treba svakoga goniti koji što protivno rekne. Osobito ljude koji, po nesreći, imaju pravo…

Bez društva nema junaštva.

Tuga i ljubav ne mogu se sakriti.

Ko vraga svećom traži, taj će ga i naći.

Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, neće narod propasti.

Ako komšijska kuća gori, ti pazi na svoju.

Ljubav je lepa, ali je slepa.

Ne boj se smrti, nego zla života.

Sa svojom štulom nisam mogao misliti ni na konja ni na rat, te sam morao, hteo ne hteo, navikavati, koliko sam mogao, na sedenje kod kuće. Da nisam imao štulu, bio bih, možda, poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci, a moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom. Isto toliko koliko štula, zadržavala me je na mestu i moja žena…

Ludi boj biju, a mudri vino piju.

Glad očiju nema.

Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.

Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo drže vatru.

Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.

Ne brini ti, moj brajko, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar! Pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikad propasti.

Davljenik se i za slamku hvata.

Nesta blaga, nesta prijatelja.

Bez muke nema nauke.

Jezik laže, srce istinu kaže.

Ako ne počneš, nećeš ni završiti.

Ne da se, ali će se dati. (iz pisma Mušickom, 1818)

Biber je zrno maleno, ali pred gospodu izlazi.

Onome ko zna čekati, vreme otvara vrata.

Dobra žena praznu kuću čini da je puna.

Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.

Bilo pa i prošlo, kao i lanjski sneg.

Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.

Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.

Jedno jedino dobro delo poništava hiljade zlodela.

Bio i na situ i na rešetu.

Daleko od očiju, daleko od srca.

Ako zlo neće od tebe, a ti beži od njega.

Više vredi onaj ko zna slušati, nego onaj ko zna govoriti.

Biser ne valja pred svinje bacati.

Gledi ko mače u tiče (kada neko nekoga požudno gleda).

Lako je ljubav steći, ali je teško zadržati.

Bežao od vaške, pa pao medvedu u šake.

Dobra sestra lošu udaje, loša sestra dobru zadržava.

Blago mestu odakle ide, a teško onom u koji ide! Za nevaljalog čoveka.

Lepe kolo vode, a ružne kuću kuće.

Bez zbora nema dogovora.

Blago onom koga sreća hrani, a teško onom koga snaga hrani.

Ako pijemo kao stoka – biće dosta, ako pijemo kao ljudi – biće malo.

Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj.

Ljubav je puna i meda i jada.

Blago tome koji pameti nema. Kad se neko ne brine kad bi se trebao brinuti ili se ne plaši kad bi se trebao plašiti.

Bogat jede kad hoće, a siromašan kad može.

06/02/2019, 14:50

Komentar(a)

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*