Jastog je, kao što znamo, dugorepi morski rak iz reda desetonožaca, iz porodice Palinuridae. Smeđeljubičaste je boje, često sa žutim mrljama, a može da dostigne dužinu od 45 centimetara, kao i težinu do pet kilogram. Prekriven je bodljikavim oklopom, koji
Ova američka franšiza restorana brze hrane, poznata je po tome što svojim lojalnim potrošačima stalno nudi nove proizvode. Naravno, bez obzira što su novi, ne moraju nužno da budu i uspešni. Ipak, brokoli s ukusom žvakaće gume, razvijen 2014. kao
Bez obzira da li se radi o vranama, gavranima ili drugim pticama iz porodice korvida, one su sposobne za pravljenje alata iz više delova, poput spojenih štapića, kako bi došle do hrane. Ove ptice koje je proslavio Ezop, zapravo su
Luna parkovi, razne sprave, gde spadaju i takozvani “voziči smrti”, omiljena su zabava brojnim ljudima širom sveta. A da li znate kako izgleda najbrži vozić na svetu? Najviši, najveći i najbrži vozić (engl. roller coster) nalazi se u Torontu, Kanada.
Džinovska veverica je stvarna i njeno krzno krase raznolike boje. Naime, vrsta poznata kao šukru može dostići visinu i do jednog metra! Šukru veverica Ova rođaka evropske veverice, krije su u dolinama Indije, koliko može, jer izgleda poput džina, a
Iako svi pripadamo istoj skupini, biološkoj vrsti Homosapiens, međusobno se razlikujemo. Ljudska vrsta broji četiri osnovne rase: kavkazoidnu, mongoloidnu, australoidnu i negroidnu. Ljudska vrsta i njene rase Svaka od navedenih rasa može da se podeli u populacije. Kavkazoidnu rasu karakteriše populacija
U Keniji su, po prvi put, snimljene bele žirafe. Na ovom prizoru za pamćenje, mogu se videti majka i mladunče. Bele žirafe Ženka i mladunče žirafe, bele boje, nalaze se u rezervatu Ishaqbini Hirola, u Keniji i pate od leucizma. Reč je
Jeste li znali da papagaji mogu da se zarumene, baš kao i mi? Naime, naučnici i dalje ne znaju zašto to rade ali su uspeli da uhvate savršen trenutak, momenat kada su se zarumeneli tokom interakcije sa vlasnicima. Stidljive are
Prva poštanska marka nastala je četrdesetih godina 19. veka, tokom reforme britanskog poštanskog sistema. Pre reformi, sistem je predstavljao leglo korupcije i nalazio se pred pucanjem. Naime, pošta je nosila sve i svašta, a nije uspevala da naplati dostavu. S
Iako za neke od njih možemo da kažemo da su deo nesreće, većina drevnih skulptura nema nos, a da li znate zašto? Brojne statue, velike ili male, bilo u drevnoj Egiptu, Rimu ili Grčkoj, nemaju nos. Neke su ga izgubile
© 2014-2024 Sva prava zadržana.
