Istorija i evolucija knjige

Povezane objave

• Zanimljivosti o srpskom jeziku 06/11
• Zašto mačke stalno spavaju? 25/06
• Samo jedna reč sprečila je katastrofu prvog sletanja na Mesec 26/03

Da li ste se nekad zapitali kada je nastala prva knjiga, odnosno prvi pisani redovi?

Ljudi su pre pisanja morali da čuvaju sve informacije u glavi.

Zato je pisanje izmišljeno, zar ne? Da ne bismo morali baš sve da pamtimo?

Pisanje je osmišljeno kako bi se sačuvale informacije, kako bi se prenele drugima, a tek kasnije je ono postalo sredstvo ličnog izražavanja.

Pisana reč

Koliko god usmena priča ili predavanje – s kolena na koleno – bilo uspešno, ono nije dovoljno da sačuva svo ljudsko iskustvo.

Pamćenje bledi i ljudi jednostavno zaboravljaju. Kako bi se moglo pisati, trebalo je izumeti pismo ali i materijal na kom će se pisati.

Istorija knjige stara je više od 7 000 godina. Tokom vremena je menjala svoj oblik, zavisila je od materijala od kog je bila izrađivana, ali i od načina pisanja i kopiranja materijala. Pribor za pisanje se takođe menjao kroz istoriju.

Prve knjige su se pojavile na Istoku. One najstarije, kineske knjige napravljene su od bambusovih daščica, da bi ih kasnije zamenili svici od svile.

Stari Egipćani su pisali na drvenim i kamenim pločama, a potom na svicima od papirusa.

Najduži sačuvani papirus bio je dugačak 19,5 metara i imao je 116 stupaca.

Stari Grci i Rimljani su za kratke beleške, za trgovačke obračune ili za pisanje školskih zadataka koristili drvene ili voštane ploče. Dve ploče su se vezale, kako bi formirale svesku. Ubrzo je pergament poprimio oblik voštane tablice.

Najstariji kožni uvez imalo je koptsko sveto pismo iz 6. veka.

Početkom 16. veka, knjige su počele da liče na knjige kakve danas poznajemo.

Nakon Gutenbergovog izuma, štamparske mašine, 1430. godine, došlo je do eksplozivnog širenja znanja.

Do 19. veka svi poslovi oko izrade, odnosno štampanja knjiga obavljali su se ručno, međutim danas sve to obavljaju mašine.