Najveća želja Džordža Lukasa vezana za “Ratove zvezda” postaje stvarnost?

Povezane objave

• Otvoren prvi muzej mobilnih telefona! 11/09
• Fascinantne činjenice o Betovenu 19/02
• Pronađena najstarija bojica ikada! 29/01

Pre Diznijeve ere, Džordž Lukas je razvijao seriju „Ratovi zvezda“ koja bi konačno trebalo da ugleda svetlost dana.

Nakon uspeha drugih serija iz franšize „Ratova zvezda“ na Dizni+ kanalu, originalna vizija Džordža Lukasa vezana za igranu seriju, smeštenu u daleku, daleku galaksiju, konačno može postati stvarnost. U danima pre nego što je Dizni kupio Lucasfilm, reditelj je pokušavao da oživi „Ratovi zvezda: Podzemni svet“, beskompromisnu seriju koja bi poslužila kao veliko odstupanje od originalne trilogije i trilogije prethodnih dešavanja i fokusa na Skajvokere. Iako se nažalost nikada nije pokrenuo i inspirisao druge projekte „Ratova zvezda“, došlo je vreme da se ovaj plan realizuje.

Smešten na Korusant, „Podzemni svet“ bi istraživao trulo podzemlje planete-grada između “Ratova zvezda: Epizoda III – Osveta Sita“ i „Nova nada“. Lukas je uložio dosta sati u „Ratovi zvezda: Podzemni svet“ s raznim piscima, nadajući se da će stvoriti seriju na nivou bez presedana 2005. (davno pre uspona ere strimovanja). Međutim, projekat je na kraju stavljen na čekanje zbog budžetskih ograničenja i kupovine od strane Diznija 2012.

Međutim, sada je savršeno vreme da „Ratovi zvezda: Podzemni svet“ konačno postanu stvarnost, zahvaljujući usponu ere striminga i Diznija+. Ne samo da su izdanja poput „Mandalorijanca“ dokazala uspeh franšize, već su pokazala i vrednost priča koje nisu direktno povezane sa sagom o Skajvokeru. Štaviše, pojavile su se nove tehnologije koje su pomogle u rešavanju postojećih budžetskih pitanja. Evo šta se zna o Lukasovim originalnim planovima za „Ratovi zvezda: Podzemni svet“, i kako su se elementi serije pojavili u drugim projektima.

Kapitalni projekat

Prema izveštajima i ažuriranjima koje je dao sam Lukas od 2005. do 2010., „Ratovi zvezda: Podzemni svet“ je trebalo da bude sledeći veliki projekat Lucasfilma nakon završetka trilogije prvobitnih dešavanja s „Osvetom Sita“. Ovo je bilo u razvoju zajedno s animiranom serijom „Ratovi klonova“, koja je uspešno počela da se emituje na Cartoon Networku 2009. godine, nakon dugometražnog filma 2008. U toku uspona Carstva, „Podzemni svet“ bi predstavljao tamu Korusanta i njegove niže nivoe, gde su zločin i bezakonje harali, uprkos tome što je svet postao poznat kao Imperijalni centar. Serija bi takođe bila povezana sa slično ukinutom video igrom Star Wars: 1313 koja je bila u razvoju, gde bi igrači preuzeli ulogu lovca na glave koji radi na Korusantovom nivou 1313.

U početku je Lukas planirao da napiše 25 scenarija za epizode ​​od 42 minuta, i očigledno je do te mere uživao uživao u procesu da je tim za pisanje na kraju imao oko 50 scenarija u različitim fazama razvoja. Dok je Lukas ohrabrivao pisce da razmišljaju ambiciozno, s obzirom da budžet nije problem, čini se da je zabrinutost oko finansija ključni razlog zašto je „Podzemlje“ stavljeno na čekanje. Kao što je Lukas sam rekao u intervjuu:

„U ovom trenutku, (Underworld) liči na filmove iz ’Ratova zvezda’. Ali moramo da smislimo kako da to napravimo za oko desetinu cene, jer je to televizija. Radimo na tome i nastavljamo da radimo na tome. Doći ćemo do toga u nekom trenutku. To je samo veoma težak proces.”

Čekanje na razvoj tehnologije

Činilo se kao da će svaka epizoda koštati skoro isti iznos kao celovečernji igrani film. S obzirom na to, Lukas je na kraju stavio seriju na čekanje 2010. zbog zabrinutosti za budžet, navodeći da su on i Lucasfilm jednostavno čekali da tehnologija sustigne zaostatak, kako bi mogli da proizvedu epizode ​​za delić projektovane cene. Međutim, Dizni je došao da kupi Lucasfilm 2012. godine, što je seriju stavilo na čekanje na neodređeno vreme. Imajući to u vidu, 2020. je video snimak testa iz studija Stargate, koji je procurio gde su „stormtruperi“ lovili agenta pobunjenika u nedrima Korusanta, što je ponovo podstaklo interesovanje fanova za Lukasov nedovršeni projekat.

Iako Dizni nije napredovao s „Podzemljem“, njegovo nasleđe se može videti u raznim filmovima i serijama koje je objavio. Zamišljena kao veza podzemlja, otkazana igra 1313 postala je inspiracija za epizode ​​„Ratova klonova“, gde je Asoka Tano posetila Nivo 1313 u poslednjoj sezoni serije. Štaviše, elementi iz Rogue One i Solo: A Star Wars Story su navodno zamišljeni kao epizode ​​Underworlda pre nego što su postali samostalni dugometražni filmovi pod Diznijem. Lik Foresta Vitakera, Sav Gerera, koji je predstavljen u više projekata, prvobitno je takođe trebalo da bude lik iz „Podzemlja“.

Isto tako, Diznijeva prva igrana serija, „Mandalorijanac“, deli dobru količinu DNK s vizijom „Podzemlja“, u kojoj se usamljeni mandalorski revolveraš probija kroz bezakonje delova galaksije. Pored toga, čini se da će nadolazeća serija o Obi-Van Kenobiju i rđavi svet Daiju sadržati elemente Lukasovog plana za Korusant namenjen „Podzemlju“. Takođe je verovatno da će u budućoj seriji „Andor“ Kasijan delovati u senci za pobunjeničku stvar, potencijalno odražavajući ono što se u određenoj meri videlo u procurelim snimcima sa testa.

Dizni bi sada konačno trebalo da napravi željenu seriju Džordža Lukasa

Obrazloženje zašto bi „Ratovi zvezda: Podzemni svet“ trebalo da se vrati u razvoj je dvostruko: era koja se razvijala i stvaranje novih tehnologija od kada je serijal pauziran i naizgled ukinut. Zahvaljujući strimingu, studiji su spremniji da plate veće sume za emitovanje na malim ekranima (uz intenzivnije uključenje Diznija). Na primer, proizvodnja prve sezone „Mandalorijanca“ je navodno koštala 100 miliona, u proseku oko 15 miliona po epizodi. Štaviše, Lucasfilmov Industrial Light and Magic kreirao je novu tehnologiju poznatu kao The Volume, koristeći revolucionarne virtuelne setove u realnom vremenu za „Mandalorijanca“ i više projekata koji koriste moćne mašine za igre. Sada kada je Dizni platio za neverovatno skupu produkciju, praktično su eliminisali potrebu za snimanjem na lokaciji ako to žele. Za uglavnom galaktički i egzotični ambijent „Ratova zvezda“, to u velikoj meri pomaže u regulisanju cene. Tehnologija koju je Lukas čekao od 2010. konačno je stigla.

Da li će „Ratovi zvezda: Podzemni svet“  ikada postati stvarnost?

Iako je dobar broj scenarija i elemenata iz „Ratova zvezda: Podzemni svet“ prisvojen za druge projekte, postoji i dalje mogućnost da serija bude kompletirana, iako u donekle izmenjenom obliku, kako bi se bolje uklopila u eru strimovanja. Umesto 25 epizoda u sezoni kako je zamislio Džordž Lukas, budućnost bi mogla da postoji u kojoj bi „Podzemni svet“ mogao da bude objavljen kao serija „Ratovi zvezda“ na Dizniju+ s izvodljivijim brojem kao što je osam za prvu sezonu, možda s više fokusiranom pričom. Svakako se čini da su najveće prepreke uglavnom uklonjene. „Ratovi zvezda: Podzemni svet“ bi mogao da zadobije novi život, konačno ugledajući svetlost dana dok nudi mračniji pogled na galaksiju koju je stvorio Džordž Lukas.