Žil Vern – otac naučne fantastike

Povezane objave

• Citati Pabla Nerude 06/07
• Zanimljivosti o srpskom jeziku 06/11
• 50. Festival poezije mladih u Vrbasu 01/02

“Putovanje nam omogućava da obogatimo naše živote novim iskustvima, uživamo i da se obrazujemo, da naučimo da poštujemo druge kulture, uspostavimo prijateljstva i iznad svega da doprinesemo međunarodnoj saradnji i miru širom sveta”.

Reči su pisca Žil Verna zaljubljenika u more, zemlju i mesec. On je porodični “posao”, advokaturu zamenio pisanom rečju. Začetnik je naučne fantastike.

Ovaj francuski pisac za decu i odrasle rođen je 1828. godine u Nantu, a umro je 24. marta 1905. u Amijenu. Tokom tri decenije pisanja objavio je 64 romana i 10 zbirki priča, a sve svoje romane nazivao je les voyages extraorinaires – izuzetna putovanja.

Vern je vrlo rano pokazao svu svoju maštovitost, a najdraža knjiga mu je bila “Baron Minhauzen”, a predmet u školi mu je bila geografija. Pošto je želeo da istražuje svet, sa svojih 11 godina pokušao je da se ukrca na jedrenjak koji se uputio ka Indiji. U tom poduhvatu ga je osujetio otac.

Međutim, posle dosta godina, Vern se ipak našao na brodu, te je tako preplovio Atlantski okean, obišavši deo Sjedinjenih Američkih Država. A kasnije je kao ugledni pisac kupio svoju jahtu. Postoje priče da je svoj poslednji brod prodao crnogorskom knezu Nikoli, a to je navodno bilo prvo plovilo na kojem se vijorila crnogorska zastava.

pročitajte još i koje su to zanimljive činjenice o Šerloku Holmsu

Izumi

Pored avantura Vern se bavio i razvojem određenih tehničkih izuma. Tačnije, voleo je i pratio stručne časopise, te je u njima nalazio inspiraciju za “svoje” mašine ili proizvode, koje su imale ključnu ulogu u zapletima romana.

Vern je jedan od retkih pisaca, koji je uspeo da okupi decu školskog uzrasta i one mnogo starije. Kritičari tvrde da je to posledica maestralnog umeća kombinovanja naučne podloge i mašte. “Pet nedelja u balonu” je prvi njegov roman koji je objavljen.  Žil Vern je tada imao 35 godina.

Uz avanturistički duh Vern nije bio bezrezervni optimista. Njegov najmračniji roman je “Pariz u 20. veku”, a koji je pronađen i objavljen pre desetak godina. Interesantno je što je u tom romanu opisao izume koji se danas koriste, ali je i predvideo otuđenost ljudi i duhovno siromašenje građana.

Romani Žil Verna su prevedeni na sve evropske jezike, a najzanimljivije je to što je on verovao da će se pre ili kasnije njegova maštanja ostvariti. Najčitaniji romani su Putovanje u središte Zemlje, Od Zemlje do Meseca, 20.000 milja pod morem, Tajanstveno ostrvo, Robir osvajač….

Žil Vern je bio obrazovan, završio je prava, te su ga 1888. godine izabrali za člana u Gradskom savet grada Amijena. U tom savetu se bavio kulturnim problemima, pitanjima obrazovanja, ali i urbanizmom.

Kapetan Niko

Priča u knjizi “20.000 milja pod morem” nije o podmornici Nautilus, već o njenom kapetanu koji je bio buntovnik, sanjalica, ali i osvetnik. Kapetan Nemo je ideal naučnika, borca i čoveka. Inače, kapetan Nemo je potomak stvarne istorijske ličnosti. Naime, on je naslednik sultana Tipu-sahiba, koji je vladao poslednjom slobodnom državom na jugu Indije. Poginuo je u ratu s Englezima 1799. godine. Vern je Nema predstavio kao moćnog i bogatog čoveka, a koji se odrekao ljudi, svog imena i kopna. Tako je postao Niko (lat. nemo=niko).

Prema knjizi snimljen je avanturistički igrani film iz tri dela. Urađen je u filmskom studiju u Odesi i prikazan je stanovnicima Sovjetskog Saveza zime 1975. godine. A američki reditelj Rod Hardi je 1997. godine snimio film “20.000 milja pod morem” kao modernu verziju Vernovog romana.