Halejeva kometa: Iskustvo koje čovek doživi samo jednom

Povezane objave

• Zašto je važan govor tela? 08/08
• Otkrivene mumificirane životinje u Egiptu 12/11
• Stiže nova opcija na Vikipediji 14/03

Na današnji dan, 1784. rođen nemački astronom i matematičar Fridrih Vilhelm Besel. Izračunao putanju Halejeve komete.

Halejeva kometa predstavlja jednu od od najpoznatijih kometa u istoriji čovečanstva i stalna je članica Sunčevog sistema. Nazvana je tako po astronomu Edmundu Haleju koji je u 18. veku proučavao zapise o pojavljivanju komete od 1456. do 1682. godine te je ustanovio njenu periodičnost.

Sama kometa spada u skup sjajnih kometa kratkog perioda i može se videti golim okom sa Zemlje, ali najviše dva puta u toku jednog ljudskog života, jer  se javlja na svakih 74–79 godina.

Zanimljive činjenjice o Halejevoj kometi

1. Halejeva kometa je prva kometa koja je prepoznata kao periodična, a prvi put u istoriji spominje se 240. godine pre nove ere.
2. Ova kometa ima “rep” dug 10 kilometara.
3.  Halejeva kometa reflektuje samo 4% sunčeve svetlosti, pa naučnici smatraju da je tamnija i od uglja.
4. Mark Tven se rodio 30. novembra 1835. godine, dve nedelje nakon pojave komete Halej na nebu. U svojoj autobiografiji, on je istakao kako se rodio zajedno sa tom kometom i kako bi bio razočaran da prilikom njenog narednog dolaska ne umre zajedno sa njom. Tven je preminuo 21. aprila 1910. godine, samo dan nakon afela – tačke u kojoj je Zemlja najudaljenija od Sunca, kada se kometa pojavila na drugoj strani Sunca i time se ispunila njegova želja.
5. Tokom istorije, ljudi su verovali da Halejeva kometa najavljuje smak  sveta, dok su tokom Srednjeg veka veštice spaljivane svaki put kad bi se pojavila.
6. Halejeva kometa je poslednji put viđena 1986. godine, a sledeći dolazak očekuje se u julu 2061. godine.

Foto: NASA