Povećan broj izbornih predmeta ili veći fond časova nedeljno?

Povezane objave

• Jezičke nedoumice: Kada se pišu velika i mala slova 18/08
• Prijava za IT FEST JUNIOR 2023 – besplatnu školu programiranja, elektronike i multimedije za osnovce – je u toku 09/01
• Konkurs za kratki film na temu “Moć vode” 30/11

Za učenike osnovnih škola tokom svih osam godina obavezan je izbor između pohađana verske nauke ili građanskog vaspitanja, što je samo jedan od izbornih predmeta koje imaju.

Naime, učenici od petog do osmog razreda moraju na nedeljnom nivou imati 25 časova obavezne nastave i još tri časa izbornih predmeta, kao i druge vannastavne aktivnosti.

Predlaže se da realizacija nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u sedmom i osmom razredu bude promenjena, pa da učenici od petog do osmog razreda biraju još dva izborna predmeta, pored verske nastave, odnosno građanskog vaspitanja.

Promena u realizaciji nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja podrazumevala bi jedan čas nedeljno, plus 30 časova blok nastave na godišnjem nivou, zbog čega bi se izbgubili određeni časovi drugih predmeta na godišnjem nivou.

Postoji predlog i da drugi strani jezik bude obavezam u petom i šestom razredu, dok bi u sedmom i osmom bio na listi izbornih, a u petom, sedmom i osmom razredu bi on bio zastupljen po dva časa nedeljno, dok bi u šestom đaci imali samo jedan čas drugog stranog jezika.

Ukoliko đaci izaberu da uče sve četiri godine strani jezik po izboru – stećiće uslov za nadogradnju i sticanje neophodnih znanja za nastavak školovanja u gimnaziji i srednjim stručnim školama, koje u planu imaju dva strana jezika.

Đaci koji posle dve godine učenja drugog stranog jezika odluče da ne nastavljaju sa pohađanjem, steći će elementarne kompetencije koje im omogućuju snalaženje u jednostavnim situacijama, kao i osnovu za nastavak učenja tog jezika u daljem formalnom ili neformalnom obrazovanju.

Blok nastava

Uvođenje blok nastave nije novina. Na ovaj način se odvijala nastava tehničkog obrazvanja u periodu od 1990. do 2007. godine, a i sada se na isti način realizuje predmet računarstvo i informatika u gimnazjama i velikom broju stručnih srednjih škola.

Međutim, zbog blok nastave u šestom, sedmom i osmom razredu smanjen je broj časova drugih predmeta na godišnjem nivou, ali u neznatnoj meri u odnosu na broj časova na nedeljnom nivou. Đaci bi na godišnjem nivou izgubili četiri časa matematike i srpskog, dva biologije ili jedan likovnog i muzičkog.

Biranje izbornih predmeta

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji je predlagao sve ove promene Ministarstvu prosvete, pokušava da pronađe najbolji način da reši situaciju u kojoj se bira između preopterećivanja đaka velikim fondom časova nedeljno i uskraćivanjem za izbor željenih predmeta.

Ukoliko bi se realizovala blok nastava, đaci bi osim verske nastave ili građanskog, u svim razredima drugog ciklusa birali još dva časa izbornih predmeta. To može biti jedan izborni predmet sa nedeljnim fondom od dva časa (maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ili drugi strani jezik) ili dva predmeta koji su u nedeljnom rasporedu zastupljeni sa po jednim časom (svi ostali izborni predmeti, kao i izabrani sport, odnosno treći čas fizičkog vaspitanja nedeljno).

Nedeljni fond časova

Ukoliko bi se nastavni plan i program realizovao na ovaj način, učenici bi na nedeljnom nivou imali po 28 časova, što je u skladu sa zakonom definisanim opterećenjem.

Međutim, postoji i druga varijanta prema kojoj bi se na isti način realizovala nastava tehničkog i informatičkog obrazovanja, ali bi drugi strani jezik bio izborni od petog do osmog razreda, a nastava bi se realizovala dva puta nedeljno po jedan čas.

U ovom slučaju bi učenici, pored građanskog/veronauke morali da odaberu još dva izborna predmeta, zbog čega bi petaci i šestaci imali nedeljno po 26, odnosno 27 časova, dok bi sedmaci i osmaci imali 28 časova obavznih i izbornih predmeta nedeljano.

Predlozi Zavoda

Još uvek nije poznato kada će i da li će se ovi predlozi Zavoda naći na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, koji trebalo da odluči o mogućim promenama u osnovnom obrazovanju.

Status građanskog i veronauke

Prema mišljenju ministra prosvete Srđana Verbića, građansko vaspitanje i verska nauka bi trebalo da bude svedena na samo četiri godine učenja, umesto osam godina, kako se trenutno realizuje.

Zakon o osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju daje poseban status ovim predmetima, zbog čega Zavod sada ne može da predloži nikakvu izmenu na ovom planu, a đaci su u obavezi da pohađaju nastavu jednog od ova dva predmeta.