Alarmantno: Sve je više gojazne dece!

Povezane objave

• Od nezdravog do manje štetnog 04/08
• Savremeni krivac za krivu kičmu 21/10
• Zaboravnost: Najčešći uzročnici deo svakodnevice 18/09

U izveštaju Svetske federacije za gojaznost navedeno je da gojaznost povećava šanse da dođe do komplikacija prilikom lečenja COVID-19. Navodi se da je ona “indikator da će u slučaju zaražavanja koronavirusom doći do hospitalizacije, intezivne nege ili priključenja na respirator”.

Na veći rizik od smrtnosti usled infekcije virusom utiču povećani indeks telesne mase (BMI) i nedovoljna fizička aktivnost. Ova federacija navodi i da je na kraju prošle godine, stopa smrtnosti u zemljama, gde je više od polovine stanovništva gojazno, bila je oko deset puta veća nego u zemljama sa manjim brojem gojaznih.

Na gojaznost utiče nedovoljno kretanje i konzumacija veoma prerađene hrane. Kako se objašnjava, fizička aktivnost reguliše težinu, poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost infekcije.

O uticaju i načinu ishrane bavila se i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAOSTAT). Prema njihovim podacima, ishrana koja je bazirana na mahunarkama i korenastom povrću utiče na manji broj smrtnih slučajeva. A smrtnost je veća kod onog dela populacije koja se hrani pretežno životinjskim mastima, biljnim uljima i šećerim. Naučnici iz Velike Britanije saopštili su da se 8,6 odsto hospitalizacija može dovesti u vezu sa nedovoljnom fizičkom aktivnosti, a za 29,5 odsto jedan od uzročnika bila je gojaznost.

Uz ove neprijatne podatke, saopšteno je i da gojazni više zahtevaju medicinsku pomoć i bolničko lečenje, a što dovodi i do većih izdataka za zdravstvo, što za posledicu može imatii zatvaranje bolnica, usled neimanja sredstava za njihovo finansiranje. Pa kada se to preračuna, nezdrav život bi do 2025. godine mogli da platimo između šest i sedam hiljada milijardi dolara.

Gojaznost u Srbiji

Prema podacima za našu zemlju, u Srbiji je u 2020. godini bilo 45,99 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Dok je preko 57 odsto stanovništva ima povećan BMI. Dalje se kaže i da je u poslednjih 20 procenat gojaznosti porastao za 60 odsto. Posebno je ovaj podatak alarmantan, jer se radi najviše o deci školskog uzrasta, te je tako svako treće dete gojazno.

Tragičan je i podatak da 49 odsto dece nedovoljno ili nikada ne jede voće. Toj statistici pomažu najviše roditelji koji nisu dosledni principima ili nedovoljno brinu o ishrani. Studije su pokazale i da deca čija su oba roditelja gojazna imaju veći rizik za gojaznost.

Kako navode u Udruženju za preventivnu pedijatriju Srbije, uobičajene navike (nezdrave) roditelja u ishrani dece su:

1. često hranjenje,

2. nuđenje velikih porcija,

3. nuđenje omiljene hrane,

4. korišćenje nezdravih, ukusnih namirnica kao poslastica ili kao nagrade,

5. prisiljavanje deteta da jede i kada nije gladno.

pročitajte još i : Nutricionisti savetuju: Ove su idealne užine posle škole!

Ovakav odnos prema ishrani može imati za posledicu povećano dobijanje u težini usled gubitka osećaja za sitost, prejedanja, navike za korišćenjem nezdravih namirnica, učenja da se jede na zahtev roditelja, a ne kada je dete gladno, odbojnosti prema zdravoj hrani…

Problem ovakvog tradicionalnog odnosa prema ishrani, zastupljen je u porodicama sa nižim socio-ekonomskim statusom, što je dokumentovano. Dodatno otežavajuće okolnosti koje doprinose porastu gojazne dece je savremeni način života. Te tako deca sve više jedu tzv. brzu hranu, bogatu mastima i šećerima, sve više koristi neki vid prevoza umesto pešačenja, čak ni stepenice ne koriste.

Deca sve više gledaju televizijski program ili koriste kompjutere, a dužina vremena provedenog u toj aktivnosti je direktno je povezana sa gojaznošću. Naime, stopa gojaznih je 8,3 puta veća kod one dece koja ispred monitora provode više do 5 sati dnevno u odnosu na njihove vršnjake koji isto to rade, ali do 2 sata . Sedenje uz TV ili igranje kompjuterskih igrica dodatno je praćeno grickanjem nekakvih nezdravih proizvoda i pijenjem raznih sokova koja sadrže visok procenat šećera.

Nadležni apeluju na roditelje i, pre svih, decu da ozbiljno pristupe zdravlju, jer greške koje se načine u ranim godinama ostavljaju posledice u budućnosti, a koje nisu nimalo bezazlene.