Povezane objave

• Od čega zavisi kakvu će boju očiju imati dete? 26/10
• Samo za genijalce – koji je rezultat na kraju? 05/01
• Fotografije dece: Šta objaviti na društvenim mrežama? 27/08

Sirovinski resursi na planeti su ograničeni, te ako se ne budemo odgovorno odnosili prema njima suočićemo se sa nedostatkom nafte, uglja, drveta… Upotreba recikliranih materijala u proizvodnji štedi energiju. A, smanjenjem upotrebe prirodnih sirovina smanjuje se zagađenje vazduha, vode i tla, te je reciklaža značajan faktor u očuvanju prirodne sredine.

Planeta gotovo da je prenaseljena, a procene su da je broj ljudi oko 7,5 milijardi. Srazmerno porastu stanovnika Zemlje povećava se i količina otpada. Sve je više deponija , a koje degradiraju tlo, smanjuju površinu obradivog zemljišta i postaju potencijalni izvori zaraze ljudi i životinja. Reciklaža značajno smanjuje količlinu otpada, istovremeno reciklaža smanjuje i emisiju metana, gasa, koji se stvara na deponijama i koji izaziva efekat staklene bašte i štetne klimatske promene na Zemlji.

Informacije koje su (ne)poznate

Jedna osoba svakog dana prosečno napravi 1,8 kilograma smeća.

Jedna trećina celokupne potrošene energije koristi se u domaćinstvima.

Jedna trećina ukupno potrošene vode koristi se za ispiranje toaleta.

Oko pet miliona tona nafte svake godine završi u okeanima.

Energija koja se uštedi, kada se reciklira samo jedna staklena boca (a ne proizvodi nova), dovoljna je da električna sijalica svetli puna četiri sata.

Za recikliranje papira potrebno je čak 64 posto manje energije nego za proizvodnju novog.

Svaka tona recikliranog papira spasi 17 stabala od rušenja.

Za recikliranje aluminija potrebno je 90 posto manje energije nego za proizvodnju novog.

Četiri litre motornog ulja mogu zagaditi milione litara vode.

Ekološki svesni

Ekološka svest se može opisati kao način na koji čovek poima prirodu oko sebe, stanište i okruženje i koliko razume značaj očuvanja prirodnih resursa i prirodnih procesa. Da bi čovek bio ekološki osvešćen, mora da ima određeo znanje iz oblasti u vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredine.

Ekološku svest čine ekološko znanje i ponašanje, a tome mogu da se dodaju i ekološki stavovi i ekološke vrednosti. Vrednosti i stavovi su nešto što u velikoj meri stičemo iskustveno i što usvajamo od drugih ljudi iz našeg okruženja.

Danas širom sveta postoje ekološki problemi koji se često preklapaju na istom prostoru pa možemo reći da se danas više nego ikada pre ekološki problemi akumuliraju. Ekološki problemi mogu da se javljaju na više nivoa pa je tako globalno zagrevanje i otopljavanje glečera ekološki problem za celu planetu, dok je neadekvatna voda za piće u, recimo, Zrenjaninu ekološki problem lokalnog karaktera.

Nažalost čovek je predugo bio skoncentrisan na lični razvoj i na kreiranje uslova za što konforniji život u toj želji za konforom i lagodnošću otuđili smo se od prirode. Ekološka kultura nije naročito popularna i što nije razvijana u kontinutetu. Srbija kasni za Evropom i Amerikom što se tiče ekološke svesti. Međutim, situacija se popravlja poslednjih godina, a vide se i napori pojedinaca.

U ukupnoj istoriji Zemlje, dugoj 4,6 milijardi godina, nikada nijedna vrsta nije imala uticaj na planetu kakav imaju ljudi.  Koliki je taj uticaj i koliko smo značajna karika, govori i podatak da je od 1900. godine, od prve industrijske revolucije, nestalo više 500 životinjskih vrsta sa lica zemlje usled kontinuirane degradacije i uništavanja prirodnih staništa od strane ljudskog faktora.

Ni jedan od postojećih ekoloških problema nije moguće do rešiti ukoliko se ne usresredimo na menjanje ljudskog ponašanja, jer ako ljudsko ponašanje ostaje nepromenjeno, mi ćemo se iznova i iznova sretati sa istim ili čak novim i opasnijim problemima.

Reciklaža iz kuće polazi

Od upotrebljene ambalaže mogu se napraviti novi korisni predmeti, dekorativni, ali i funkcionalni. Umesto kupovine gotovih proizvoda za dekoraciju, zabave mogu biti originalnije, ako uložite malo truda i mašte. Evo nekoliko predloga kako reciklirati, zabaviti se i korisno provesti vreme.

Meduza od dna plastične flaše. U zavisnosti od veličine boce, možete napraviti celo jato. Sjajna dekoracija koja ne zauzima mesto na policama.

Dekoracija za slavlja. Poslužiće za odlaganje slatkiša, salveta, manjih poklona…

Sjajno rečenje za bojice, olovke, flomastere… Pričvrstiti za radni sto ili zid iznad istog.

Može za saksije ili druge sitnice… Potrebno je samo malo akrilnih boja, strpljenja i kanapa.

Na tržištu je mnogo flaša različitih boja, a seckanjem istih, u trakice, mogu se napraviti ovi sjajni cvetovi. U susret proleću!

Umesto novim plastičnim ili keramičkim posudama za cveće, terase, balkone i dvorišta možete i ovako urediti. Ono što je sigurno – biće unikatna!

pročitajte i:

Znate li koliko otpadu treba vremena da se razgradi?