Na lepom plavom Dunavu

Povezane objave

• Zašto su nam tela topla? 09/08
• Interesantne činjenice o Suncu 21/01
• Kako nastaje fatamorgana? 23/07

Nakon Volge, druga najveća reka u Evropi je Dunav. Vekovima pruža utočište mnogobrojnim životinjama, opevana je u mnogo pesama i izvor je života za mnoge narode. Na njoj se nalaze četiri metropole: Beograd, Budimpešta, Bratislava i Beč. Dunav krije strahote rat, te predstavlja i jednu vrstu grobnice, a u njemu se još kriju potopljeni brodovi i neeksplodirane bombe i mine.

Oko 300 pritoka uliva se u Dunav, a od kojih je 30 plovnih. Najznačajnije pritoke su Drava, Sava, Tisa i Prut. Na listi glavnih luka su ukrajinski Izmail, rumunski Galaţi i Brăila, bugarski Ruse, Vukovar, Beograd, Budimpešta, Bratislava, Beč, Linz i Regensburg.

saznajte još i: Da li je ovo najopasnija reka na svetu?

Reka Dunav protiče kroz 10 evropskih država: Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina. Najlepša delta reke je u Rumuniji sa manjim delom u Ukrajine. Uz lepotu, delta je dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, te ga je Unesko zaštitio. U svom srednjem delu uz pomoć reke Drave, Dunav je stvorio unutrašnju deltu u Parku prirode Kopački rit.

Dunav izvire ispod planine Švarcvalda u Nemačkoj i gravitira prema Crnom moru. Upravo je taj pravac čini jedinom većom evropskom rekom koja teče na istok. Najveći deo reke je u Rumuniji, dok Hrvatska Dunava ima oko 138 kilometara i uglavnom je prirodna državna granica.

Ova reka ima mnogo imena. Tračani su je nazivali Istros, a Skićani Mataos. Dunav Nemci zovu Donau, na slovačkom i češkom je Dunaj, mađarskom Duna, rumunskom Dunărea, a slovenačkom Donava. Uz to, Turci ga zovu Tuna, Rusi i Slovaci Dunaj, a samo ga mi i Bugarimo nazivamo Dunav.

Stotine potopljenih ratnih brodova počiva na dnu Dunav. Na površinu izviru kada opadne vodostaj, i ne tako retko u Novom Sadu se pojavljivao godinama zaboravljeni ratni brod iz Drugog svetskog rata. Inače, potopljeni brodovi pripadaju Crnomorskoj ratnoj floti, koja se 1944. godine povlačila pred Crvenom armijom tokom Drugog svetskog rata.

Međunarodni dan Dunava obeležava se 29. juna. I to je praznik u 14 evropskih podunavskih zemalja, potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava. Ovo obeležavanje i sama konvencija treba da podigne svest za očuvanje reke, ali i da bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.

Izgled reke Dunav se tokom vremena neprestano se menjao . Međunarodna studija rečnih sedimenata pokazala je da je Dunav postao uži i do 40 odsto od sredine 19. veka, prenela je Hina. Kako se navodi, razlog tome su promene izazvane intervencijama ravnjanja rečnog toka, ali i gradnje brana i zaštita od poplava. Kako se sprečavao prolazak sedimenta, on se taložio na obalama reke i tako trajno menjao oblik Dunava.