Bajka vs nauka: Zašto je more slano?

Povezane objave

• Kada je nastala planeta Zemlja? 23/10
• Kako se mačke uvek dočekaju na noge? 20/04
• Zašto neke stvari ne tonu u vodu? 07/12

Za sve pojave na planeti postoje naučna objašnjena i legende, odnosno bajke u vezi sa onim što nas okružuje. Ista situacija je i sa pojavom soli u moru.

Nauka kaže da su za so u vodi odgovorna dva izvora: ono otiče sa kopna ili se stvara u pukotinama na morskom dnu. Kamenje na kopnu je glavni izvor soli rastvorenih u morskoj vodi. Kišnica koja pada na kopno je blago kisela i nagriza to kamenje. Ono zatim oslobađa jone koji se prenose u potoke ili reke, a koje se na kraju ulivaju u okeane. Mnoge rastvorene jone koriste organizmi u okeanu i tako ih uklanjaju, međutim postoje organizmi koji to ne čine, pa se zbog toga koncentracija jona u vodi vremenom povećava.

Drugi izvor soli u okeanu su hidrotermalne vode, koje dolaze iz pukotina i otvora u morskom dnu. Okeanska voda prodire u pukotine u morskom dnu i zagreva se magmom iz Zemljinog jezgra. Toplota izaziva niz hemijskih reakcija. Voda teži da izgubi kiseonik, magnezijum i sulfate, a da iz okolnih stena pokupi metale poput gvožđa, cinka i bakra. Zagrejana voda se pušta kroz otvore u morskom dnu, noseći sa sobom ono što je za sebe vetala – metale.

Takođe, okeanske soli mogu da potiču i od podvodnih vulkanskih erupcija, koje ispuštaju minerale direktno u okean. Na koncentraciju soli mogu da utiču i “slane kupole“, a to su ogromne naslage soli nastale u geološkim vremenskim intervalima. Nalaze se pod zemljom i morem širom sveta, a uobičajeni su širom kontinentalnog pojasa severozapadnog Meksičkog zaliva.

Naučnici još kažu i da su dva najrasprostranjenija jona u morskoj vodi hlorid i natrijum. Zajedno čine oko 85 odsto svih rastvorenih jona u okeanu. Magnezijum i sulfat čine još 10 odsto ukupnog broja, dok se ostali joni nalaze u vrlo malim koncentracijama. Koncentracija soli u morskoj vodi zavisi od temperature, isparavanja i padavina. Slanost je uglavnom niska na ekvatoru, a visoka je na srednjim geografskim širinama.

Bajka kaže da je jednom davno živeo hrabri dečak, koji nije imao ništa osim slepe bake i čiste savesti. Po završetku škole postao je brodski pomoćnik i spremao se da započne svoje prvo putovanje. Mladić je i dalje bio siromašan, dok se se njegovi prijatelji kockali i u tome uživali. To ga je rastužilo, pa se požalio svojoj baki. Razmišljala je neko vreme, a zatim je šepajući ušla u svoju sobu i vratila se sa malim mlinom, koji je dala unuku.

– Ako mlinu kažeš: Mlin, mlin, melji za mene; melji mi ovo ili ono odmah! On će dati tražu mu tražiš. A kada kažeš: Mlin, mlin, stani mirno, jer ne želim više ništa! On će prestati da melje. Ali, nemoj nikome o ovom čudesnom mlinu govoriti, jer će ti doneti nesreću – objasnila je baka unuku.

Dečak joj se zahvalio, oprostio se i ukrcao na svoj brod. Kada su njegovi drugovi ponovo počeli da se kockaju, odneo je mlin u mračni ugao i rekao: “Mlin, mlin, melji za mene; melji mi zlatne dukate!” i mlin je mleo dukate čistog zlata, koji su odzvanjali u njegovoj kapi. Kada je kapa bila puna mladić zaustavi mlin, rekavši ono što mu je baka savetovala.

možda vas zanima i: Bajke iz sela Tomtor – Jakutija u Rusiji

Imao je, zahvaljujući mlinu najviše dukata, od svih prisutnih na brodu. Kapetan broda bio je vrlo škrt, te posada često nije imala dovoljno hrane. Kako ne bi bili gladni mladić se mlinu obraćao za pomoć. Vremenom su ljudi oko njega počeli da se pitaju, odakle i kako mladić iznalazi rešenja za situacije u koje zapadaju. U početku nije hteo ništa da im kaže, međutim, kako posada nije odustajala, mladić je na kraju ispričao celu priču.

Nedugo zatim, zli kapetan broda je saznao za čudesni mlin, pa je jedne večeri pozvao mladića u svoju kabinu i rekao da mu donese mlin koji će mu “dati” sveže piliće. Mladić to uradi, ali kapetan nije bio zadovoljan. Tukao je jadnog mladića, dok mu nije doneo mlin i rekao mu šta mora da kaže da bi mlin ispunio želje. Ali, momčić mu nije rekao kako se zaustavlja.

Zli kapetan je, pošto se domogao mlina i čarobnih reči, gurnu mladića u more, tvrdeći da je sam pao i udavio se. Zatim je ušao u svoju kabinu i rekao vodenici da mu melje so, jer je na brodu nije bilo. Kad se posuda napunila, kapetan broda je pokušao da zaustavi mlin, međutim, nije znao kojim rečima se zaustavlja rad čarobne naprave. Mlin je mleo i mleo sve dok se čitava kabina nije napunila belim zrnica soli.

Pokušao je mlin da baci preko palube, ali je on pao pred njegove noge i nastavio da radi, pravi so. Mlin mleo i mleo, i posle celog dana rada čitav brod se napunio solju, te od težine počeo da tone. Napokon je kapetan zgrabio mač i isekao mlin na sitne komade, ali, svaki komadić postao je novi mali mlin i svi oni su mleli zrna čiste bele soli.

Ubrzo je brod potonuo sa svom posadom i kapetanom, a mlinovi i dalje melju. Danas sve i da neko izgovori čarobne reči, vodenice su toliko duboko na dnu da iste do njih ne bi došle.  I zato je morska voda slana, kaže nemačka bajka.