Koliko su istinite basne? Evo šta kaže nauka na to

Povezane objave

• Pravopis srpskog jezika: Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči 04/09
• Da li se tiranosaurus reks zapravo sastojao od tri vrste? 01/03
• Zašto se suncokreti okreću prema Suncu? 23/08

U basnama se kroz osobine čoveka iskazuju osobine određenih životinja, pa su tako vredne životinje – pčele i mravi, dok na primer cvrčak voli samo da uživa i da ne radi ništa. Da li je ovo istina?

Naučnici su se bavili karakteristikama određenih životinja, pogotovo onih koji su opisani u basnama. Ispitivali su njihove navike i način života kako bi došli do toga – šta je istina? Da li basne lažu?

Istraživanje koje su naučnici sproveli dalo je neočekivane rezultate. Prema njima – nisu svi mravi baš tako vredni, a gavrani nisu ni glupi ni lakoverni, kako su opisani u basnama.

Basne služe da prenesu neku pouku na čitaoce, a koristeći životinje kao glavne likove čine da te priče budu univerzalne za sve ljude i da se svako u njima može pronaći. Međutim, ispostavilo se da se priroda ne slaže u potpunosti sa opisima i pričama koje krase poznate svetske basne.

Naučnici su uspeli da dokažu da nije sve u basnama istina, pa je tako, na primer, razotkriven pravi karakter mrava.

Naime, jedna od najpoznatijih basni na svetu je svakako basna “Cvrčak i mrav“. U njoj se opisuju karakteri ove dve vrste životinja.

Prema ovoj basni cvrčak je taj koji voli da uživa u životu i da pritom radi što manje, ako može i da ne radi ništa uopšte. Nikada ne razmišlja o tome šta će sutra biti, nego živi samo za trenutak.

Nasuprot njemu, mrav je vredan i marljiv, ozbiljan radnik i neko ko misli o tome kako će preživeti predstojeću zimu, iako je tek leto.

Upravo je ovo bila tema istraživanja naučnika koji su otkrili nešto zanimljivo. Prema njihovim istraživanjima, mravi su u prirodi malo drugačiji nego što su u basnama.

Tako su biolozi sa univerziteta u Arizoni otkrili da je polovina populacije mrava zapravo – lenja!

Američki naučnici su se bavili posmatranjem 225 mrava i na osnovu toga otkrili da se 34 njih brine o jajima, njih 26 rade i “zaposleni” su van gnezda, 62 njih obavlja razne zadatke, a 103 mrava od ukupno 225 ne radi ništa!

Postoji još veliki broj basni koje se bave karakteristikama životinja i kroz međusobni odnos njih u prirodi pokušavaju da navedu čitaoce da izvedu pouku i nauče neku životnu lekciju.

Basna “Gavran i lisica” prikazuje gavrana kao praznoglavu i lakovernu pticu. Međutim, naučnici su dokazali da je gavran potpuno drugačiji.

Prema istraživanjima koje su sproveli naučnici, dokazano je da je gavran izuzetno inteligentna ptica koja je sposobna da veoma stručno obavlja nekoliko uzastopnih zadataka – da hvata kamenje, ređa ga u kutiju kako bi otvorio vrate iza kojih se nalazi štap pomoću kog će uspeti da privuče hranu.

Naučnici smatraju da su gavrani dovoljno inteligentni da osmisle oruđe i da se njime posluže, a takva ptica sigurno nije glupa niti naivna, kao što je opisano u basni.