Najređa boja očiju na svetu!

15/07/2020 16:55

Najređa boja očiju na svetu!

Jeste li vi baš jedan od srećnika sa najređom bojom očiju na svetu? Šta određuje boju naših očiju i možemo li da pogodimo boju očiju buduće dece?

Smeđe, plave, zelene pa onda varijacije kao modro plave, svetlo zelene, žute ili šućmuraste kad ne možemo jasno razaznati nijansu…mali detalj genetikom dan ili savremenom oftamologijom koji često određuje ličnost kao : „ Onaj plavooki…“

Boju ljudskog oka određuju dva faktora – pigmentacija irisa i način na koji iris rasipa svetlost koja prolazi kroz nju. Geni diktiraju koliko će melanina biti prisutno u oku. Što više melanina, to je oko tamnije. Međutim, može se činiti da se boja očiju kod određenih osoba mijenja u zavisnosti od količine prisutne svetlosti. Ovo se dešava zbog dvostrukog sloja irisa prisutnog u oku. Boja zavisi od toga koji sloj reflektuje svetlost.

Prema tome pretpostavljamo da sa obzirom prisutnosti melanina generalno gledano na planetu Zemlju, najčešće srećemo smeđe oči, tako i jeste u  79% , što je čini najčešćom bojom očiju na svetu. Posle braon, 8%-10% svetske populacije ima plave oči, 5% ima ćilibar ili oči boje lešnika, a 2% ima zelene oči. Izuzetno retke boje očiju su sive, crvene/ljubičaste.

“Hazel“ ili oči boje lešnika

Oko 5% svetske populacije ima oči boje lešnika. Boja lešnika nastaje zbog kombinacije melanina i Raileigh-ovog rasipanja svetlosti. Može se činiti da ove oči  menjaju boju iz zelene u braon i plavu. U nekim slučajevima, različita prelamanja svetlosti u ovom oku mogu rezultirati šarenicom gde dominantna boja zavisi od talasne dužine svetlosti koja ulazi u oko. E to su te često nazvane „šućmurastim“ u nemoći određivanja boje

“Amber“ ili oči boje ćilibara

Oko 5% svetske populacije ima oči boje ćilibara. Ova boja nastaje zbog prisustva žutog pigmenta poznatog kao lipohrom. Ovo čini iris crvenkasto/bakreno-žute boje i žućkasto-zlatne boje koja se ponekad može zameniti sa bojom lešnika.

Zelene oči

Dolazimo i do onih najređih  2% populacije. Zelena boja je rezultat niskog nivoa melanina, prisustva žućkastog lipochroma pigmenta i plave nijanse uzrokovane Raileigh-ovim rasipanjem reflektovanog svetla. Kada se svi ovi faktori ukombinuju rezultat je zelena boja. Najčešće se javlja u centralnoj, zapadnoj i severnoj Evropi.

Još dva fenomena su vema retka i vezana uglavnom za oboljenja nazalost:

Crvene / ljubičaste oči

Osobe sa teškim oblicima albinizma često imaju ljubičaste ili crvene oči. Ovo je uzrokovano ekstremno niskim nivoima melanina koji dozvoljavaju krvnim sudovima da se pokažu. Stopa crvenih / ljubičastih očiju je izuzetno retka.

Heterohromija

Heterohromija je redak slučaj kada osoba ima dvije različite boje očiju. Potpuna heterohromija je kada osoba ima jedno oko jedne boje, a drugo druge, što se takođe naziva aspartalna heterochromia. Kada u jednom oku možemo vidjeti dve različite boje onda je to sektorska heterochromija. Ovaj fenomen se ne vezuje za bilo kakvo oboljenje sva seća.

Svako oko je posebno i drugačije, svaki par očiju jedinstven bez obzira na bilo kakvu generalizaciju i podelu pa i po bojama. Kažu da su oči ogledalo duše i svaka pričaju svoju priču prikazujući osećanja, volju i sećanja.

15/07/2020 16:55

Komentar(a)

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*