Priča o veri, nadi i ljubavi

Povezane objave

• 4 klasične igračke kojima to nije bila prvobitna namena 15/03
• “Iznenađujuće” otkriće: Analizirana DNK čudovišta iz Loh Nesa 05/06
• Ovako je izgledala prva ptica 07/11

Ana Frank rođena je 12. juna 1929. godine u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj, a umrla je u koncentracionom logoru Bergen-Belzen, nedaleko od Hanovera u martu 1945. godine. Mnogi je pamte po dnevniku koji je vodila za vreme Drugog svetskog rata. I to svedočanstvo postalo je klasik u ratnoj književnosti, a danas je jedna od najčitanijih knjiga na svetu.

Ana Frank postala je simbol borbe protiv nacizma i nečovečnosti u svakom njenom obliku. Dnevnik je poslužio mnogima autorima koji su snimili i filmove po njemu. Ana je živela glavnom gradu Holandije, u Amsterdamu i službeno je bila Nemica do 1941. godine, kada je izgubila nacionalnost zbog antisemitskih pravila nacističke Nemačke. Poreklom je bila Jevrejka. Njena porodica z Nemačke preselila u Holandiju 1933. godine kada su nacisti počeli da jačaju u Nemačkoj. Zbog nemačke okupacije bili su zarobljeni u Amsterdamu do početka 1940. godine.

Dve godine kasnije progon jevrejskih porodica je doživeo ekspanziju pa je Anina porodica morala da se sakrije.  Skrovišta su pronalazili u tajnim sobama zgrada. Međutim, posle dve godine nacisti su ih pronašli i odveli u koncentracioni logor. Ana i njena sestra Margot prevezene su u logor Bergen-Belzen, u kojem su umrle od tifusa 1945. godine. Nažalost, Ana Frank je umrla samo nekoliko nedelja pre nego što su britanski vojnici oslobodili  logor u kojem je bila zatočena.

Ana je umrla u svojoj 15. godini života, a jedini preživeli član porodice bio je otac Oto Frank, koji se nakon rata vratio u Amsterdam.Tamo je otkrio da je Anin dnevnik spašen, a koji je kasnije sa holandskog preveden na engleski jezika. Na engleskom jeziku prvi put je štampan 1952. godine kao “Dnevnik Ane Frank“.

Ana je za 13. rođendan na poklon dobila dnevnik u koji je beležila priče o svom životu u periodu od 12. juna 1942. do 01. avgusta 1944. godine.  Neposredno nakon hapšenja Mip Gis, očeva prijateljica sa posla, spasila je Anin dnevnik i papire koji su ostavljeni u tajnom skrovištu. Čuvala ga je nadajući se da će Ana doći po njega, međutim Ana se nikad nije vratila.

Tokom godina detaljno se istraživalo, nikada nije utvrđeno kako su nacisti uspeli da otkriju skrovište, jer se za njega nije znalo. Međutim, Anin otac u svojim pismima navodi da su bili izdani. Oto Frank je tek po dolasku u Holandiju saznao da mu je žena Edit, umrla. Nešto kasnije da je ista sudbina zadesila i njegove dve ćerke. Mip Gis mu daje dnevnike i pisma Anina, zahvaljujući kojima otac upoznaje jednu sasvim drugu Anu. Bio je iznenađen i oduševljen njenim pisanjem.

Inače, Ana je svom dnevniku dala ime Keti. U početku dnevnik je čuvao svakodnevne misli jedne sasvim obične devojčice kao što su pitanja u vezi sa upoznavanjem, ali i ona u vezi sa osećanjima, porodicom, dečacima… Kako je sve više pisala svideo joj se taj način izražavanja, te je više strasti unosila u opise, a u želji da jednog dana postane spisateljica.

Uz tajne, strepnje, nadanja u dnevnik beleži i kratke priče i prikuplja citate drugih pisaca. Pisala je i o očajanju, o gubitku nade, strahu koji je svakim danom bio sve veći dok su se skrivali od nacista. Pisanje je Ani pomogao  da sačuva zdrav razum u bolesnim vremenima. Ana je napisala da želi da postane pisac ili novinar i da želi da obavi svoj dnevnik kao roman.

I upravo ju joj je tu želju ispunio otac. Anini prijatelji uverili su Ota da objavi dnevnik. U prvom izdanju štampano je 3. 000 primjeraka. Pošto je vrlo brzo nestalo primeraka, usledila su nova štampanja, a sam dnevnik je preveden na 67 jezika.  Knjiga je svoju popularnost stekla, ne samo zbog događaja koji su opisani i vremena stradanja, već i zbog Aninog izuzetnog pripovedačkog dara.

Kuća Ane Frank 1960. godine postaje muzej. Anin otac je do svoje smrti 1980. godine vodio kampanje za ljudska prava i slobode i učestvovao u svim aktivnostima u vezi sa radom muzeja. Kopija dnevnika Ane Frank prikazana je u “Anne Frank Zentrumu” u Berlinu, a u maju 2018. godine istraživači su otkrili dve sakrivene stranice dnevnika.

Citati Ane Frank

• Ljudi ti mogu reći da začepiš, ali to te ne sprečava da imaš vlastito mišljenje
• Na duge staze, najoštrije oružje od svih jest dobra i nježna duša
• Seti se sve lepote koja je oko tebe i budi sretan
• Kako je divno kada niko ne mora da čeka ni trenutak da bi počeo svet činiti boljim