Sumatranski tigar

Povezane objave

• Evakuisani ljudi sa staze slonova 10/08
• Pronađeno pet veverica sa umršenim repovima 21/09
• Da li ste znali da je laganje nauka? 16/07

Ova prelepa životinja je zaštićena i ugrožena vrsta. Neverovatne graciozne lepote, ova mačka moćnog ponašanja i raskošnog krzna dugo je bila glavni plen lovaca. Sada je na nama, ljudima da ovim divnim divljim mačkama pomognemo da očuvaju vrstu i da ih zaštitimo.

Sumatranski tigar (Panthera tigris sumatrae) je podvrsta tigra koja živi jedino na indonežanskom ostrvu Sumatra.

Populacija ovog tigra procenjena je na 400 do 500 jedinki, koje uglavnom žive u nacionalnim parkovima na ostrvu. Nedavna genetička istraživanja su pokazala prisutnost jedinstvenih genetskih oznaka, koje pokazuju da će se sumatranski tigar razviti u posebnu vrstu ako ne izumre. To je dovelo do razmatranja da sumatranski tigar ima prednost u zaštiti u odnosu na druge vrste.

Sumatranski tigar je najmanji od svih tigrova. Mužijaci su krupniji i u proseku su dužine 2.43 metra i težine oko 120 kilograma. Ženke su prosečne dužine 2.13 metara i teške su oko 90 kilograma.

Njihova trudnoća traje oko 103 dana, a pare se najčešće u zimu ili proleće. Normalno ženka na svet donese dva do tri mladunca, a maksimalni okot je šest mladunaca. Mladi tigrići se poput svih mačaka rađaju slepi i hrane se majčinim mlekom osam sedmica, a posle mogu jesti čvrstu hranu. Mladunci prvi put jazbinu napuštaju sa dva meseca a loviti počinju sa šest meseci. Potpuno sami mogu da love tek sa 18 meseci, a potpuno samostalni mogu biti tek sa dve godine. Životni vek ovih tigrova je u divljini 15 godina a u zatočeništvu mogu da dožive i do 20 godina. 

Ovi tigrovi su veoma dobri lovci pomoću svog istančanog čula sluha i vida. Njihova prehrana zavisi od sredine u kojoj žive i celokupnog ekosistema.

Sumatranski tigar je samotnjak i lovi noću. Plen vreba, oprezno i strpljivo pa ga napada sa strane ili odpozadi. Jedu sve što mogu uhvatiti, najčešće su to jeleni i divlje svinje, mogu pojesti čak i krokodila. Orangitani mogu takođe postati njihov plen ali ređe kako malo borave na zemlji.

Imaju prepoznatljivu glavu, grivu i boju krzna za svoju vrstu. Ove divlje mačke imaju eksplozivnu i kratku snagu koje su svesni i pametno je koriste. Oni su lovci iz zasede, vrebaju plen koji potom kratko jure. Mogu da dostignu i brzinu od 40 kilometara po satu ali taj sprint mogu da održe vrlo kratko. 

Gubitak staništa za ove tigrove znači duga potraga za plenom, nekad i po 20 kilometara. Ovo i krivolov su dve najveće pretnje za sumatranca. Širenje plantaže uljane palme bio je glavni pokretač gotovo gubitka skoro 20 procenata prirodnog staništa tigra između 2000- 2012 godine. Krčenje šuma takođe negativno utiče na populaciju tigrova koji ovim gube plen. Krivolov se javlja čak i u zaštićenim područijima, i dalje Kinezi prave piće od tigrovih kostiju za koje veruju da daje snagu ove životinje, potom se od zuba pravi nakit a njegova koža je statusni simbol imućnih Azijata.

Indonezija se kao najveća muslimanska zemlja koristi i verskim merama zaštite ove ugrožene vrste. Vrhovna verska tela ove zemlje je 2014. godine objavilo verski dektret protiv krivolova. Grupe za zaštitu životinja koriste ovaj dekret u podizanju svesti da ubijanje tigrova nije samo protivzakonito već se i protivi veri.

Sumatranci su samotnjaci, sve do vremena udvaranja, kada mužijak i ženka provode par dana zajedno pareći se često zbog osiguranja uspeha produženja vrste.

Programi zaštite svode se na pomoć i zbrinjavanje i stanovništva koje živi u blizini staništa tigrova kako ne bi bili primorani na krivolov ili uništavanje staništa sumatranskog tigra. Takođe se radi na uzgoju sumatranaca u zatočeništvu i van Indonezij, kako bi se više saznlo o reprodukciji i vrsti.