Beo – zoo vrt bogatiji za još jednu bebu

Povezane objave

• Kameleon i moć transformacije 19/04
• Zašto slonovi ne mogu da skaču? 29/05
• Ova medvedica postala je poznata po lopovluku! 30/11

Beogradski zološki vrt dobio je prinovu. Ovog puta zaposlene je obradovala beba pingvin. Kako kažu stručnjaci, ovo rođenje je posebno, jer je izuzetno retko da se  zoo vrtovima legu pingvini. Beba je stara oko mesec dana, ali su je roditelji prvi put pustili pre koji dan da se javi svetu.

– To su izuzetno dobri roditelji, vrlo je interesantno da i za vreme inkubacije jaja leže i mužjak i ženka, obično tu leže nedelju dana, desetak dana, pa onda posle dolazi do smene, međutim tata mužjak učestvuje baš onako ravnopravno sa majkom – rekao je za javni servis Srbije veterinar i Beo-zoo vrtu Jožef Ezveđ.

Pingvinčić je rođen na hrišćanski praznik Veliki petak, a kada se utvrdi da li je dečak ili devojčica, zaposleni će ga / nju krstiti. Pingvinče bi trebalo da se zove Petka ili Petko. Za sada beba pingvin jede polusvarenu i tek treba samostalno da počne da lovi. Mama pingvin – Zona je hrani, a tata Mane brine o bezbednosti bebe i brani joj da uđe u vodu, jer još nema pravo perje.

Zanimljivosti o pingvinima

Latinski naziv za pingvini je Spheniscidae. Oni su vodene, neleteće ptice i uglavnom žive na južnoj hemisferi naše planete. Stručnjaci kažu da su svrstani u šest rodova sa 17 ili 20 vrsta. Pingvini jedu račiće, ribu, lignje…Love pod vodom gde provode gotovo i polovinu svog života.  Na suvom su poznati kao gegavci, ali su u vodi vrlo spretni i okretni i mogu da dostignu brzinu od 5 do 10 km/h, ali postoje vrste koje jure i do 36 km/h pod vodom. Ove slatke ptice se uglavnom ne boje ljudi i vrlo su znatiželjne.

Ptice u frak odelima su inspiracija mnogim crtačima, te postoji i bezbroj crtaća u kojima su oni glavni junaci. Najpoznatiji su Pingvini sa Madagaskara, Pingu i Čili Vili.

1. Pingvini i još oko 40 vrsta ptica ne mogu da lete.

2. Stručnjaci tvrde da je od 17 vrsta, čak 13 vrsta ugroženo i nalazi se na ivici izumiranja.

3. Pingvini veće veće udaljenosti prelazi “vozeći” se na svojim stomacima. Efikasan, ali i zabavan način klizanja i putovanja.

4. Žive na potezu od Antarktika do toplijih voda Galapagosa, ali ni jedna vrsta ne živi na severnom polu.

5. Samo Carski pingvin (Aptenodytes forsteri) živi u hladnijem okruženju i to u njihovom prirodnom staništu (Antarktiku) gde temperature mogu da budu i u debelom minusu (-40 stepeni Celzijusa) i gde je brzina vetra i do 144 km/h.

6. Pingvini su društvena su stvorenja, te tako vole da love u grupama ili se samo zabavljaju. Naučnici kažu da postoje kolonije na Antarktiku koje broje  20 miliona pingvina.

7. Ove ptice pod vodom mogu da budu između 10 i 15 minuta.

8. Na Antarktiku oni nemaju kopnenih neprijatelja.

pročitajte još i: Banda makakija oterala ljude u kaveze

9. Kraljevski pingvini mogu brojati i do 10.000 kolonija gnezda. Gnezda su udaljena jednako jedna od drugog, te su pingvini šampioni u održavanju zdravih komšijskih odnosa.

10. Pingvini su kratkovidi i bolje vide pod vodom nego na kopnu.

11. Crna boja na leđima im pomaže da se stope s okolinom kako bi izbegli predatore koji ih vrebaju iz vazduha, a beli stomačići im pomažu u izbegavanju predatora koji ih vrebaju iz dubina voda.

12. Pingvini se različito udvaraju. Kraljevski pingvini pevaju sa svojim partnerima, a Papuanski pingvini poklanjaju simpatijama poklone, nešto od šljunka ili kamenja. Ove ptice grade čvrste veze, jr samo tako mogu da formiraju porodicu.

13. Pingvini mogu kontrolisati krvotok u svojim ekstremitetima i mogu piti slanu vodu. To im omogućava posebna žlezda, koja filtrira so iz krvotoka.

14. Odrasli mužjak Carskog pingvin  može da ne jede oko 115 dana.