Biljke mesožderke – čudna stvorenja

Povezane objave

• Najdugovečnije rase pasa 25/08
• Ronioci naišli na džinovsku medizu! (VIDEO) 17/07
• Prakornjače nisu imale oklop? 28/08

Biljke mesožderke prvi put su opisane u knjizi “Insektivorne biljke”, koju je napisao Čarls Darvin, a koja je objavljena davne 1875. godine.

Ono što ih razdvaja od drugih biljaka jeste to što imaju organe kojima hvataju sitne životinje kojima se hrane.

Osim toga što imaju poseban organ za hvatanje i varenje životinja, da bi lovile ove biljke moraju na neki način privući plen. U tome im najčešće pomažu miris, boja ili nektar.

Ove biljke mesožderke su najinteresantnije i najpoznatije vrste, a pogledajte zašto su tako posebne:

Pinguicula

Kako bi namamile plen, ove biljke koriste lepljivo lišče. Na taj način Pinguicula ulovi, a kasnije i svari insekta kog je ulovila.

Pinguicula se hrani sitnim bićima jer im je potrebno još minerala, jer iz zemljišta ne dobijaju dovoljno.

Postoji oko 80 vrsta ove biljke, a najčešće su nastanjene na teritoriji Severne Amerike, Južne Amerike, Evrope i Azije.

Rosulja (Drosera)

Rosulja je rod mesožderki koja, kao i Pinguicula, živi na mestima gde u zemljištu nema dovoljno minerala, zbog čega se i hrane insektima.

Rodu Rosulja pripada više od 170 vrsta biljaka koje žive na svim kontinentima, sem na Antarktiku.

Prosek godina jedne biljke iz roda Rosulja može biti i 50 godina, a narastu od jednog centimetra, pa čak do jednog metra.

Dugina biljka (Byblis)

Jedna od manjih biljaka mesožderki je Dugina biljka, koja je svoj naziv dobila zbog sjaja na svojim sluzavim listovima koji se vide na dnevnom svetlu i koji otkrivaju sve boje duge.

Dugina biljka živi na zapadu Australije, a u ovom rodu je do sada pronađeno osam različitih vrsta. Od sličnih biljaka, Dugina biljka se razlikuje po svojim zigomorfnim cvetovima.

Mehurasta vodena stupica (Aldrovanda vesiculosa)

Osim što je mesožderka, Mehurasta vodena stupica je posebna i po tome što je vodena biljka koja raste bez korena.

Hrani se vodenim beskičmenjacima, a u njene klopke plen može da upadne za samo 10 milisekundi. Upravo je zbog ovoga još posebnija, jer je ovo najbrže kretanja u živom svetu.

Venerina muholovka (Dionaea Muscipula)

Venerina muholovka je najpoznatija biljka mesožderka na svetu. Hrani se insektima i arahnidama.

Ova biljka je veoma sitna i ima između četiri i sedam listova koji rastu iz kratke podzemne stabljike. Dostiže visinu od maksimalnih 15 centimetara.

Tokom zime se Venerina muholovka primiri i ne lovi. Tada je još manja i nema listove, dok se na proleće vraćaju listovi, a biljka počinje opet da raste.

Svoj plen Venerina muholovka mami slatkim nektarom i crvenim listovima – klopkama. Ukoliko plen i uspe da pobegne, lišće se ponovo otvara sporo – oko dva sata.

Venerina muholovka ne zavisi od lova, pa tako može da preživi i ako ne ulovi ni jednog insekta više meseci.