Vesnici proleća i lepog vremena

Povezane objave

• Teleskopom – Da li jednorog ipak postoji? 26/07
• Kako je nastao znak pitanja? 26/12
• Znate li kako je izgledao prvi crtani film na svetu? 24/12

Vesnici proleća su vesnici lepog vremena. To su biljke koje se prve pojavljuju nakon zimskog perioda i, eventualnog, topljenja snega. Vraćaju prirodi boju i najavljuju sunčaniji period.

1. Visibaba

Visibaba najranije cveta i prva najavljuje proleće. Svojim duguljastim svetlozelenim ili plavozelenim listovima iz zemlje izbija u januaru i februaru. Na vrhu stabljika se nalazi beli cvet, koji stidljivo pognut ka dole. Raste iz lukovice i ako se ne vadi iz zemlje sama se rasađuje/ deli te svako proleće obraduje okolinu sa nekoliko novih cvetova.

  2. Šafran

Čim izniknuti visibabe, na travnjacima i šumarcima pojavljuju se šafrani. Cvtovi šafrana su visoki od 8 do 15 cm. U proleće su žute, ljubičaste i bele boje. Voli sunčana i topla mesta. Šafran se koristi i kao začin, a u našoj zemlji je ova biljka zakonom zaštićena, te se ne sme uništavati/brati posebno iz zona prirode koje su takođe pod zaštitom (nacionalni parkovi, vrtovi, parkovi uopšte…).

3. Jagorčevina

Vesnik proleća jarko žutog cveta, listova koji su prizemni i složeni u rozetu. I ona voli sunčana staništimapoput livada i proplanaka. Takođe, ovaj cvet voli i zaštićena mesta te se nalazi i u voćnjacima i grmlju. Ukoliko se sadi u dvorištima, voli blizinu četinara. Cvata oko mjesec dana, uglavnom u februaru i martu mesecu.

       4. Zvončić

Zvončić ili dremovac uspeva na vlažnim, močvarnim predelima listopadnih šuma, ali se može naći i na livadama koje nisu stalno izložene sunčevim zracima. Cvet zvončića je zvonastog oblika i sastoji se od šest belih latica, a one na vrhu imaju specifičnu žutu pegu.

saznajte još i: Zašto su lale omiljeno cveće?

        5. Cica maca

Cice-mace spadaju u porodicu vrba, koja obuhvata oko 300 vrsta drveća, grmova i polugrmova. Ova biljka nije zahtevna: voli mnogo vode i puno svetla. Kao i ostale vrste iz ove porodice, cica mace se sade uz drvo topole radi oporavka terena, koje je iz raznih razloga ostalo bez zelenila. Lako se razmnožava, jer vetar prenosi “pahulje” sa grančica u svim pravcima. Te pahulje su ustvari vrlo sitni cvetovi skupljeni u cvat ili poznatije mace.Grančice ove biljke se najčešće pronalaze uz vodu: reke, bare, močvare. Koriste se i za dekoraciju doma, a i kada se osuše dugo mogu stajati u vazama oplemenjujući prostor.