Istorija farmerica duža nego što se misli

Povezane objave

• Izumi starih Egipćana koji su promenili svet! 02/06
• Ovako je izgledala najstarija društvena igra na svetu 24/06
• Pitanja iz istorije na koje uvek damo pogrešan odgovor! 26/02

Prepoznatljiva plava boja džinsa dobija se korišćenjem boje koja je napravljena pre 6.200 godina u Peruu – verovali ili ne!

Nedavno su otkriveni komadi tkanine poreklom iz Perua koji su pre čak 6.200 godina bili ofarbani u indigoplavu. Ovo znači da su uzorci “pradžinsa” stariji 2.000 godina nego što se pretpostavljalo.

Ranija istraživanja ukazivala su na to da se ova boja prvi put koristila u Egiptu, ali se poslednjim istraživanjem došlo do saznanja da je teksas još više “američki” nego što smo mislili.

Kada su naučnici počeli da ispituju uzorke tkanine sa lokacije Uaka Prieta u Peruu, oni su bili toliko prljavi da su delovali praktično bezbojno. Čak i nakon veoma pažljivog čišćenja, tamnoplave niti su se jedva nazirale.

“Mogli ste da vidite tragove plave u nekim uzorcima, ali su oni većinom bili sivkasti. Znate kako farmerke vremenom izblede? Pa, to je bilo kao da imate farmerke stare 6.000 godina”, izjavio je autor studije, antropolog sa Univerziteta Džordž Vašington, Džefri Splitstozer.

Nakon niza hemijskih analiza koje su sprovedene, došlo se do dokaza da je tkanina bojena u plavo, a da je dobijanje konkretne nijanse plave – koja se danas koristi za bojenje džinsa – veoma težak zadatak. S obzirom da Peruancima nisu bile dostupne moderne farbe koje se prave sintetičkim bojama, oni su morali ovu boju da “izvuku” iz prirodnih izvora koji su im bili dostupni.

Biljke iz roda indigofera verovatno su bile izvor ovih dragocenih pigmenata, ali bojenje tkanine je i u to vreme bilo mnogo komplikovanije od prostog ubacivanja platna u ključalu vodu u kojoj su ove biljke.

Plavi pigment ne rastvara se u vodi, tako da su drevni Peruanci na vodu mogli da se oslone samo u fazi ispiranja, ali ne i za sam proces bojenja. Umesto toga, bilo je neophodno da biljka koja sadrži tamnoplave pigmente prvo prođe kroz proces fermentacije, a zatim se tkanina bojila tako dobijenom tečnošću. Ali, to nije sve.

“Tako se zapravo dobije određena žućkasta nijansa”, objašnjava Splitstozer. “A da bi se postigla ta plava, tkanine potopljene u tu tečnost moraju da oksidiraju na vazduhu, i tek onda postaju plave.”

Splitstozer veruje da je tkanina koja je isečena u kvadrate pre više od 6.000 godina verovatno koristila kao žrtvena ponuda u obredištu u Uaka Prijeti. Ali, bez obzira na njenu namenu, ili značaj te konkretne tamnoplave u obredima, činjenica da je uopšte bilo moguće obojiti materijal tako zahtevnom procedurom govori u prilog tezi da je u drevnom Peruu proizvodnja tekstila bila neverovatno napredna.

“Neka od najznačajnijih tehnoloških dostignuća postignuta su upravo u Južnoj Americi, a to se često gubi iz vida. Ovo otkriće samo potvrđuje kolika je to greška”, zaključuje Splitstozer.

Izvor: Mondo/Nacionalna geografija