Zašto je nebo plave boje?

Povezane objave

• Da li su ptice direktni potomci dinosaurusa? 23/06
• Jedan od najsmrtonosnijih paukova na svetu ne plete mrežu! 16/09
• U Meksiku otkriveno najveće nalazište mamuta 13/11

Nebesko plavetnilo predstavlja pravo čudo i misteriju, koju su naučnici uspeli da shvate i objasne. Naime, naučnici tvrde da nebo vidimo kao plavo, zbog načina igre sunčeve svetlosti sa atmosferom.

Svetlost, koja uključuje i sunčevu, sačinjena je od različitih boja svetlosti, a svaka od tih boja ima odgovarajuću talasnu dužinu.

Kada dođe do sudara svetlosti sa materijom, dolozi i do različitih reakcija. Na primer, kada svetlost prolazi kroz vodu, koja je providna, svetlosni talasi će se saviti, zbog promene brzine usled menjanja sredine, vazduh – voda. Prizme će izlomiti belu svetlost na njene osnovne boje, zato što se različite talasne dužine svetlosti lome pod različitim uglovima, a boje putuju različitim brzinama.

Ogledala reflektuju svetlost u jednom pravcu, dok drugi predmeti mogu da dovedu i do razbijanja svetlosti u različite pravce.

Plavetnilo neba predstavlja rezultat odreženog rapršavanja svetlosti koje se naziva Rejlijevo rasejanje. U pitanju je selektivno raspršivanje svetlosti od čestica koje nisu veće od jedne desetine talasne dužine svetlosti.

Ono zavisi od talasne dužine, gde se svetlost kraće talasne dužine najviše rasipa. Naime, u nižim slojevima atmosfere, sićušni molekuli kiseonika i azota raspršuju svetlost kraće talasne dužine, poput plave i ljubičaste, i to u mnogo većoj meri nego one duže talasne dužine, kao što su crvena i žuta.

Raspršivanje svetlosti od 400 nanometara (ljubičasta) je 9,4 puta veće od svetlosti od 700 nanometara (crvene).

Atmosferske čestice odbijaju ljubičastu boju više nego plavu, ali nebo deluje plavo, zato što su naše oči osetljivije na plavu svetlost, ali i zbog toga što se ljubičasta boja apsorbuje u gornjoj atmosferi.

Kada dolazi do izlaska ili zalaska sunca, sunčeva svetlost prolazi kroz više atmosfere, dok ne dođe do naših očiju, što dovodi do većeg raspršivanja plave i ljubičaste, zbog čega prolazi crvena i žuta svetlost.