Sećanje se krije iza zatvorenih očiju?

Povezane objave

• Trebaju li deca od malih nogu da se upoznaju s pojmom napornog rada? 30/10
• Kako lakše zapamtiti važne informacije 01/03
• Prepoznajte malog lažljivca 01/09

Kada pokušavamo da se prisetimo nečega iz prošlosti ili neke reči, najčešće zatvorimo oči. Da li nam to pomaže ili ne?

Istraživači sa Univerziteta u Sariju bavili su se prisećanjem i razlogom što ljudi najčešće zatvore oči kada žele da se sete nečega.

Rezultati istraživanja su pokazali da tendencija ljudi da zatvre oči kada pokušavaju da se prisete nečega nije bez razloga toliko primenjivana “tehnika”.

Naime, studije o povezanosti memorije i žmurenja rađene su i ranije, ali je poslednje istraživanje pokazalo koje su granice u ovom procesu – prisećanje sa zatvorenim očima.

Cilj istraživanja je bio da se ustanovi da li zatvaranje očiju može da pomogne da se prisetimo nečega i u kojim uslovima je najefektivnije žmurenje kakako bi pokrenuli memoriju.

Pokazalo se i da je okruženje u kom žmurimo kada želim da se setimo nečega iz prošlosti veoma značajno prilikom uspeha u prisećanju.

Istraživanje je sprovedeno u različitim uslovima. Ispitivan je uspeh u prisećanju kada žmurimo ispred strane osobe koja nam postavlja pitanja – situacija nalik na ispitivanje svedoka od strane policije u toku neke istrage.

Testiranje je uključivalo gledanje filma u kojem lopov ulazi u kuću i iz nje iznosi dragocenosti. Posle filma, polovina učesnika, od ukupno 178 ljudi, imala je razgovor sa ispitivačem, kako bi stupili u malo srdačniji kontakt.

Obe grupe ispitanika koji su učestvovali u ovom istraživanju postavljana su ista pitanja koja su bila vezana za film, s tim što su jedni tokom ispitivanja morali da drže zatvrene oči, a drugi ne.

Bez obzira na to da li su se prethodno upoznali i iole zbližili sa ispitivačem, ispitanici su u proseku davali 23 odsto preciznije odgovore kada su držali zatvorene oči.

Još preciznije odgovore davali su oni ispitanici koji su se pre ispitivanja upoznali sa onim ko ih je kasnije ispitivao.

Oni koji nisu žmurili dok su se prisećali detalja iz filma rekli su da im je bilo neprijatno da zatvaraju oči pred osobom koju ne poznaju i da im je bilo lakše i prijatnije da ipak drže otvorene oči dok su u takvim uslovima odgovarali na postavljena pitanja.

Prema svemu tome, dolazi se do zaključka da se najbolji rezultati u prisećanju dobijaju kada se uspostavi dobar kontakt između ispitivača i ispitanika jer se tada ispitanik ne usteže da zatvori oči kako bi se što preciznije setio nečega iz prošlosti.