Zašto pada kiša?

Povezane objave

• Kakve su to dvopolne životinje? 03/07
• Da li bi svemirska letelica koja rotira mogla da generiše veštačku gravitaciju? 23/02
• Astronom amater “uhvatio” prvi svetlosni zrak supernove 22/02

Da li ste možda zapitali, zašto nekad pada kiša, a nekada ne?

Kiša je uobičajena pojava potekla od vodene pare u oblacima, koja se kondenzuje i pada na zemlju.

Nije sve tako jednostavno

Međutim, ukoliko detaljnije pogledamo ovaj proces, shvatićemo da nije baš tako jednostavan. Mnogo toga treba da se odigra u atmosferi, kako bi kiša napokon pala.

Kapi kiše padaju na tlo zahvaljujući gravitaciji. A kako to da oblaci iz kojih nam kiša dolazi, ne čine isto?

Naime, oblak nije sačinjen od vodene pare. Oni su sačinjeni od vode u tečnom stanju.

Vodena para se podiže sa tla zahvaljujući tome što vodene površine, male ili velike, neprekidno isparavaju. Na određenim visinama, usled vertikalnog vazdušnog strujanja, promene pritiska, temperatureo i drugih procesa, para se kondenzuje i pretvara u kapljice vode.

Kad vlažnost vazduha dostigne 100 odsto, para se pretvara u kapljice.

Kapljice u oblaku imaju prečnik od oko 0,01 mm, i to je jako malo, tako da običnom kondenzacijom vodene pare nikad neće doći do padavina. Gravitacija ne može da povuče kapljice ka tlu, zbog vertikalnih vazdušnih strujanja i otpora vazduha.

Kapi u oblaku su toliko male da se ponašaju kao da su zakucane na nebu. One moraju značajno da narastu, kako bi na njih uticala gravitacija i povukla ih na tlo.

Konkretno, moraju porasti oko pedeset puta.

Gustina kapi u oblaku je velika i dolazi do njihovog spajanja. Tokom spajanje, kapi se uglavnom razređuju, te ih pri padu ima između 100 i 1000 po kubnom metru.

Kada u oblaku dođe do naglog kretanja i mešanja kapi vode koje se međusobno spajaju i postaju sve veće, dovoljno velike da savladaju vazdušnu struju, počinje da pada kiša.