Zašto deca lažu?

Povezane objave

• Kako da osigurate zdrav psihički razvoj deteta? 02/06
• Šta uzrokuje hiperaktivnost kod dece? 29/09
• Nevolje sa domaćim zadacima: Pomozite detetu da obaveze posle škole ne budu bauk 24/11

Skrivanje istine iz straha od kazne ili izmišljanje priča kako bi bili interesantniji je nešto čemu, po potrebi, pribegavaju i oni najmlađi.

Međutim, postoji razlika između razloga zbog kog lažu odrasli i deca, a isto tako deca lažu svoje roditelje i vršnjake sa drugačijim ciljem.

Evo zašto deca lažu:

Nerazlikovanje stvarnosti i mašte

Mlađa deca, uzrasta oko 4-5 godina povremeno ne mogu da razaznaju šta su realnost a šta je njihova mašta, koji su likovi stvarni a koji su deo njihovog crtanog filma ili šta se desilo njima, a šta su proživljavali njihovi omiljeni crtani likovi.

Tako deca u ovom uzrastu mogu biti ubeđena da su bili na drugoj planeti, da mogu da lete i da su se družili sa malim, zelenim vanzemaljcima. Ovo zapravo nisu laži nego odraz njihove bujne mašte. Nemojte ih sputavati u tome, nego njihovu maštu usmerite kako bi je iskoristili na najkreativniji mogući način.

Laganje vršnjaka

Kada krenu u školu i počnu da se druže sa svojim vršnjacima, deca mogu početi da lažu svoje vršnjake. Ovo najčešće počinje zbog toga što se ugledaju na nekoga ili žele da prikažu sebe na neki drugačiji način, pa onda izmišljaju priče o sebi.

U tom periodu pojedina deca imaju potrebu da budu u centru pažnje, pa ponekad ne biraju način da se to deci i onda pribegavaju lažima kako bi bili omiljeni. Problem u svemu tome nastaje onda kada ih vršnjaci “probale” jer je teško izvući se iz takve sitacije.

Laganje roditelja

Deca svoje roditelje najčešće lažu i to jer:

– Žele da izbegnu obaveze – tada ih lažu da nemaju domaći jer znaju da će ih roditelji naterati da urade domaći pa tek onda da idu da se igraju ili vide sa društvom. Problem je što oni ne žele da rade domaći nego da odmah idu da se igraju.

– Ne žele da preuzmu odgovornost – u ovim situacijama radije će slagati roditelje i reći da se nešto desilo “slučajno”, da nisu oni krivi i da “nisu videli”, nego da kažu da im je žao i da su svesno da su pogrešili. Ipak bi radije da ne budu kažnjeni nego da ispadnu “fer i pošteni”.

– Ne žele da razočaraju roditelje – radije će slagati i sakriti pravu ocenu nego što će reći da su loše uradili test ili će reći da ih je trener pohvalio iako se to nije desilo. To često rade deca koja nemaju pravu podršku od roditelja ili su im roditelji prestrogi.