Zaboravnost: Najčešći uzročnici deo svakodnevice

Povezane objave

• Zašto su nam tela topla? 09/08
• Uskoro u Srbiji solarijum samo za punoletne 27/04
• Prirodni “lekovi” za smirenje 12/01

Svima se dešava s vremena na vreme da nešto zaboravimo, neku sitnicu koja je deo svakodnevnih aktivnosti, kao što je na primer – lokacija ključeva od kuće.

Već pri prvim ovakvim znacima gubitka pamćenja, koliko god oni kratkotrajni bili, veoma je važno proveriti zdravlje.

Gubitak pamćenja ili rupe u pamćenju mogu nastati zbog velikog broja stvari. Pre svega, to može biti posledica neispavanosti i hroničnog umora, stresa, pušenja ili drugih nezdravih navika.

Evo kako određene svakodnevne situacije ili oboljenja utiču na mozak:

Nedostatak sna

Nedostatak sna može da utiče na organizam na više načina, a jedan od negativnih efekata nedostatka sna je i gubitak pamćenja. Ovo se dešava jer zbog umora i manjka sna dolazi do smanjene koncentracije, usporenih reakcija i umora tela. Povremeni manjak sna ne ostavlja previše negativnih posledica na organizam, ali hronična i dugoročna neispavanost može imati ozbiljne posledice, pogotovo u aktivnosti mozga.

Štitasta žlezda

S obzirom na to da štitasta žlezda utiče na sve metaboličke procese u telu, može i indirektno da utiče na probleme sa gubitkom pamćenja. Iako njeno funkcionisanje nije u direktnoj vezi sa aktivnošću mozga, dobro bi bilo proveriti njenu funkciju čim se pojave prvi znaci neobjašnjenih rupa u pamćenju.

Pušenje

Negativan uticaj pušenja na organizam je dobro poznat. Pušenje negativno utiče na prokrvljenost mozga, čime može da izazove i zaboravnost, povredu moždane funkcije, što može dovesti do značajnog gubitka fonda reči koji se koristi.

Promena temperature tela

Žene tokom menopauze prolaze kroz talase toplote koji mogu da utiču na kratkoročno gubljenje pamćenja. Što više valunga (toplotnih talasa) imaju, to je izraženiji problem sa pamćenjem. Međutim, ovaj problem nije dugovečan. U menopauzi žene prolaze kroz period hormonskih promena, a čim se to završi i pamćenje se vraća u normalu.

Depresija i anksioznost

Na nervne sklopove, koji utiču na pamćenje, u velikoj meri negativno utiču i anksioznost i depresija. U tom slučaju, gubitak pamćenja može da zavisi samo od raspoloženja osobe. Kada prođe period lošeg raspoloženja, depresije i anksioznosti, vraća se i memorija.

Hrana

Naučnici su dokazali da hrana ima veliki uticaj na aktivnost mozga. Tako se istraživanjem došlo do zaključka da je masna hrana loša za mozak. Namirnice koje su bogate mastima utiču na hipokampus, koji je odgovoran za kratkotrajno pamćenje i remeti njegovu aktivnosti i pravilno funkcionisanje.

Stres

Organizam se svakodnevno sreće sa nekom vrstom stresa i bori se protiv njega. Ponovljen, odnosno hroničan stres može u velikoj meri da šteti mozgu, čime se remeti i kontrola pamćenja.